Sezona krpelja je na vrhuncu: pet koraka za zaštitu
Raspust je počeo i porodice masovno kreću u prirodu, a Batut podseća da su krpelji najaktivniji u maju i junu. Evo kako da se zaštitite na jednostavan način.
- Institut za javno zdravlje Srbije Batut upozorava da su krpelji najaktivniji u maju i junu, baš kada porodice kreću u prirodu.
- Istraživanje u Beogradu pokazalo je da je trećina uhvaćenih krpelja zaražena i može preneti lajmsku bolest.
- Da bi došlo do infekcije, krpelj mora ostati na koži najmanje 48 sati, zato je brz pregled tela ključan.
- Najvažniji korak posle boravka u prirodi je pregled cele kože, a kod crvenog kruga oko uboda odmah lekaru.
Da li je dovoljno samo navući duge pantalone pre šetnje šumom? Nije, ali to je dobar početak. Sa krajem školske godine porodice masovno kreću na izlete, u planinu i na livade, a Institut za javno zdravlje Srbije Batut podseća da su upravo maj i jun meseci kada su krpelji najaktivniji.
Ovo nije razlog da decu zatvorite u kuću. Priroda i kretanje su zdravi i potrebni, posebno posle meseci provedenih za klupom. Poenta je da znate šta vas čeka i da nekoliko jednostavnih navika pretvorite u rutinu pre nego što kreneš na stazu. Praktičan savet uvek pobeđuje paniku.
Krpelji prenose dve bolesti o kojima vredi znati: lajmsku bolest i krpeljski encefalitis. Zvuči ozbiljno, i jeste, ali rizik se značajno smanjuje kada se ubod spreči ili na vreme uoči. Istraživanje sprovedeno u Beogradu pokazalo je da je trećina uhvaćenih krpelja nosila uzročnika lajmske bolesti, što je podsetnik da opasnost nije apstraktna ni daleka.
Kako se zaštititi pre nego što kreneš u prirodu?
Zaštita počinje pre nego što obučete patike. Evo pet koraka koje vredi pretvoriti u naviku za celu porodicu.
Prvo, obucite svetlu odeću dugih rukava. Na svetloj tkanini krpelja ćete primetiti mnogo lakše nego na tamnoj. Drugo, nosite duge pantalone i po mogućstvu nogavice uvucite u čarape, jer krpelji najčešće prilaze odozdo, sa trave i niskog rastinja. Treće, obujte zatvorenu obuću umesto sandala ili japanki.
Četvrti korak je repelent. Nanesite ga na otkrivenu kožu i po potrebi na odeću, prateći uputstvo na pakovanju, posebno kod male dece. Peti korak je možda i najlakši: krećite se utabanim stazama umesto kroz visoku travu i gusto žbunje, gde krpelji čekaju na vrhovima vlati.
Ovih pet koraka ne oduzima više od par minuta, a zajedno čine veliku razliku. Naša preporuka je da ih pretvorite u istu rutinu kao mazanje kremom za sunčanje.
Šta raditi posle povratka kući?
Najvažniji deo zaštite dešava se kada se vratite sa izleta. Pregledajte celu kožu, svoju i dečju, jer krpelj se najradije zavlači na topla i skrivena mesta: iza kolena, u preponama, ispod pazuha, oko struka i na glavi kod dece. Ovaj pregled iz prve ruke je vaša najbolja odbrana.
Razlog zašto je pregled tako bitan leži u jednom broju: da bi došlo do prenosa infekcije, krpelj mora ostati pričvršćen za kožu najmanje 48 sati. To znači da brzo uočen i pravilno uklonjen krpelj najčešće ne stigne da napravi štetu. Ako pronađete krpelja, uklonite ga pažljivo pincetom, povlačeći ga ravnomerno, bez uvijanja, i mesto dezinfikujte.
Na šta treba obratiti pažnju narednih dana? Pratite kožu oko mesta uboda. Ako se pojavi crveni krug koji se širi, ili dođe do povišene temperature, glavobolje i bolova u zglobovima, ne čekajte. Javite se lekaru i obavezno pomenite da ste imali ubod krpelja, jer ta informacija ubrzava dijagnozu.
Leto tek počinje, a sa njim i najlepši deo godine za boravak napolju. Koju od ovih navika već primenjujete u svojoj porodici, a koju ćete dodati pre sledećeg izleta?
