Batut najavljuje novi toplotni talas: žuti alarm u 11 gradova
Institut Batut upozorava da se od 27. juna do 1. jula stvaraju uslovi za novi toplotni talas, sa najopasnijim temperaturama 1. jula i povećanim rizikom za starije i hronične bolesnike.
- Institut Batut navodi da se uslovi za novi toplotni talas stvaraju od 27. juna do 1. jula u severnoj Bačkoj, delovima Banata i na teritoriji Beograda.
- Najopasnije temperature, u kategoriji veoma opasnih pojava, očekuju se 1. jula u severnoj Bačkoj, južnom Banatu i Pomoravlju.
- Žuti meteoalarm važi u petak za 11 gradova, među kojima su Beograd, Novi Sad, Sombor, Kikinda i Vršac.
- Lekari savetuju izbegavanje sunca između 11 i 16 časova i redovan unos tečnosti, posebno za starije i hronične bolesnike.
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” upozorio je da se nakon nestabilnog početka nedelje, od 27. juna do 1. jula, stvaraju uslovi za novi toplotni talas na delu teritorije Srbije. Po podacima Instituta, talas bi obuhvatio severnu Bačku, delove Banata i teritoriju Beograda, a najviše maksimalne temperature, svrstane u kategoriju veoma opasnih pojava, očekuju se 1. jula u severnoj Bačkoj, južnom Banatu i Pomoravlju.
Najava se vezuje i za meteoalarm Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Za petak je najavljen žuti alarm za 11 gradova: Beograd, Surčin, Bečej, Palić, Kikinda, Zrenjanin, Sombor, Novi Sad, Loznica, Veliko Gradište i Vršac. Žuta boja u sistemu meteoalarma označava potencijalno opasno vreme i poziv na opreznost, dok viši stepeni, narandžasti i crveni, nose ozbiljnije zdravstvene rizike.
Zašto je toplotni talas zdravstveni rizik, a ne samo neprijatnost?
Toplotni talas je medicinski definisan period uzastopnih dana sa abnormalno visokim temperaturama, koji organizmu otežava prirodno hlađenje. Rizik nije ravnomerno raspoređen. Najugroženiji su stariji od 65 godina, osobe sa srčanim i bubrežnim oboljenjima, dijabetičari, mala deca i ljudi koji rade na otvorenom. Kod njih telo teže reguliše temperaturu, pa raste verovatnoća dehidracije, toplotnog udara i pogoršanja postojećih bolesti.
Razmere tog rizika pokazuju i ranija merenja. Tokom toplotnog talasa 2022. godine u Srbiji je, prema procenama zasnovanim na analizi prekomerne smrtnosti, oko 574 smrtna slučaja bilo povezano sa ekstremnim vrućinama. Treba naglasiti da je reč o statističkoj proceni prekomerne smrtnosti, a ne o pojedinačno potvrđenim uzrocima smrti, te se različite metodologije mogu razlikovati u tačnoj cifri. I uz tu ogradu, podatak ilustruje da vrućina nije sporedan faktor, već merljiv pritisak na javno zdravlje.
Stručnjaci upozoravaju i na ponašanje koje deluje kao olakšanje, a može biti štetno. Kako navodi dr Saša Milićević, nagli prelazak iz vrele sredine u jako rashlađene prostore i unos ledene vode mogu dodatno opteretiti krvne sudove i srce. Lakša, postepena adaptacija je sigurnija od naglih temperaturnih skokova.
Kako se zaštititi tokom najtoplijih dana?
Preporuke lekara su jednostavne, ali ih je u praksi lako zanemariti. Glavni savet je izbegavanje direktnog sunca u najtoplijem delu dana, između 11 i 16 časova, i redovan unos dovoljne količine tečnosti, pre nego što se javi osećaj žeđi. Uz to se savetuju lagana i svetla odeća, boravak u hladovini ili rashlađenim prostorijama, i izbegavanje težih fizičkih napora na otvorenom.
Posebnu pažnju traže oni koji ne mogu sami da zatraže pomoć. Starije osobe koje žive same, hronični bolesnici i mala deca trebalo bi da budu pod nadzorom tokom najtoplijih dana, jer simptomi toplotnog udara, konfuzija, ubrzan puls, prestanak znojenja, mogu izgledati bezazleno na početku.
Vredi imati na umu i šta ova najava ne znači. Meteoalarm i procena Instituta su upozorenje na uslove i rizik, a ne garancija da će svaki grad na listi dostići ekstremne vrednosti, jer prognoze temperature nose neizvesnost koja raste sa udaljenošću od datuma. Kako vi planirate da organizujete naredne dane ako se najavljene vrućine zaista ostvare?
