Hitna pomoć ima sve više intervencija zbog vrućina

Sa najavljenim toplotnim udarom i temperaturama koje se danima drže iznad uobičajenih za ovo doba, ekipe beogradske Hitne pomoći beleže znatno veći broj poziva. Najviše intervencija odnosi se na ljude koji su pozlilo dok su bili na javnom prostoru, na ulici, stajalištima i otvorenim pijacama, gde nema zaklona od sunca. Lekari mole građane da ozbiljno shvate upozorenja i da se čuvaju u najtoplijem delu dana.

Dr Goran Milosavljević iz Hitne pomoći objašnjava da problem nije samo u visini temperature, već i u tome što se organizam još nije navikao na letnje uslove. Prelazak iz prohladnijeg perioda u nagle vrućine telo dočekuje nespremno, pa se mehanizmi za regulaciju toplote ne uključuju dovoljno brzo. To je razlog zašto prvi pravi toplotni talas obično donosi najviše problema, čak i kod ljudi koji se inače dobro osećaju.

Posebno su ugroženi srčani i krvni bolesnici, jer pri visokim temperaturama srce radi pod povećanim naporom. Tu su i stariji ljudi, mala deca i osobe sa hroničnim oboljenjima, kod kojih telo teže održava ravnotežu tečnosti. Lekari napominju da se simptomi toplotnog iscrpljenja, vrtoglavica, mučnina, slabost i ubrzan rad srca, ne smeju ignorisati, jer mogu da pređu u ozbiljnije stanje.

Kako se zaštititi tokom najtoplijeg dela dana?

Savet lekara je jednostavan, ali se u praksi često zanemaruje. Ne treba izlaziti na sunce u periodu kada je ono najjače, otprilike od podneva do kasnog popodneva. Ako izlazak nije moguće odložiti, preporučuje se lagana, svetla i prozračna garderoba u kojoj koža može da diše, kao i pokrivanje glave i dovoljno tečnosti uz sebe.

Dr Milosavljević posebno ističe značaj redovnog unosa vode, i pre nego što se javi osećaj žeđi, jer je žeđ već znak da je telo počelo da gubi tečnost. Uz vodu, dobra je i laganija ishrana sa više voća i povrća, dok teške i masne obroke u ovim danima treba izbegavati. Važan je i dovoljan odmor, jer umor dodatno opterećuje organizam koji se već bori sa toplotom.

Jedan detalj koji se često previdi jeste nagli prelazak iz vrućine u jako klimatizovane prostorije. Razlika u temperaturi od više stepeni predstavlja veliki šok za organizam i može da izazove tegobe, od glavobolje do problema sa disajnim putevima. Lekari zato savetuju da klima ne bude podešena na ekstremno nisku temperaturu i da se ulazak u rashlađen prostor ne dešava naglo, već postepeno.

Zašto se rizik povećava baš na početku leta?

Iako se vrućine ponavljaju svakog leta, telo svake godine iznova prolazi kroz period prilagođavanja. U prvim danima toplotnog talasa znojenje i protok krvi još nisu optimalno podešeni za odvođenje toplote, pa se organizam brže iscrpljuje. Posle nekoliko dana većina zdravih ljudi se aklimatizuje, ali taj prvi nalet je period kada Hitna pomoć ima najviše posla.

Lekari poručuju da najveći deo problema može da se izbegne razumnim ponašanjem, planiranjem obaveza van najtoplijih sati i pažnjom prema starijim članovima porodice i komšijama koji žive sami. Vrućina nije bezopasna, ali ni nepredvidiva, pa je upravo zato lakše pripremiti se na vreme.

Da li ste vi prilagodili svoj dnevni ritam najavljenom toplotnom talasu i kako se branite od vrućina?