Vrućine se vraćaju: kako sprečiti dehidrataciju i sunčanicu
Novi talas vrućina najavljen je za drugu polovinu jula. Evo praktičnih koraka i preporuka Instituta Batut koje možeš da primeniš već danas, pre nego što živa u termometru ponovo skoči.
- Meteorolozi najavljuju povratak vrućina u Srbiju oko 20. jula, posle kratkog predaha.
- Institut Batut savetuje da se izbegava boravak napolju od 10 do 17 časova i da temperatura u stanu tokom dana ostane ispod 32 stepena.
- Najugroženiji su deca do dve godine, osobe starije od 60 godina i hronični bolesnici.
- Rani znaci pregrevanja su vrtoglavica, mučnina, obilno znojenje i grčevi u mišićima.
Misliš da si preživeo najgori deo leta? Nažalost, nisi. Meteorolozi najavljuju da se posle kratkog predaha vrućine vraćaju u Srbiju oko 20. jula, pa je pravi trenutak da se pripremiš dok je još podnošljivo.
Vrelina nije samo neprijatna. Ona je stvarni zdravstveni rizik, naročito kada se dani nižu jedan za drugim bez noćnog osveženja. Institut za javno zdravlje Batut zato ponavlja preporuke koje zvuče jednostavno, ali ih većina nas zaboravi čim termometar skoči. Dobra vest je da se većina problema može sprečiti unapred, bez ikakve opreme.
Kako prepoznati prve znake sunčanice?
Telo prvo šalje tihe signale, i tu je ključ. Rani znaci pregrevanja i dehidratacije su vrtoglavica, mučnina, obilno znojenje i grčevi u mišićima. Ako ih na vreme prepoznaš, dovoljno je da se skloniš u hlad, popiješ vodu i odmoriš.
Problem nastaje kada se ti signali ignorišu. Dehidratacija ubrzava toplotni udar, stanje u kome telo više ne uspeva da se ohladi samo. Zato ne čekaj da ožedniš da bi pio, jer je žeđ već znak da kasniš. Drži flašu vode na dohvat ruke i pij u malim gutljajima tokom celog dana.
Posebno obrati pažnju na one oko sebe. Najugroženiji su deca do dve godine, osobe starije od 60 godina i hronični bolesnici, jer njihovo telo sporije reaguje na vrelinu. Ako živiš ili radiš pored nekoga iz ovih grupa, jedan telefonski poziv u toku dana može mnogo da znači.
Šta možeš da uradiš već danas
Najveći deo odbrane svodi se na raspored dana. Batut savetuje da se boravak na otvorenom izbegava od 10 do 17 časova, kada je sunce najjače. Ako moraš napolje, pomeri obaveze na rano jutro ili veče.
Kod kuće, cilj je da temperatura u prostoru tokom dana ostane ispod 32 stepena. Zatvaraj roletne i zavese na sunčanoj strani preko dana, a provetravaj rano ujutru i kasno uveče, kada spolja zahladi. Ventilator pomaže, ali samo uz dovoljno tečnosti, jer sam po sebi ne hladi telo koje je već pregrejano.
Kada izlaziš, obuci laganu odeću svetlih boja koja propušta vazduh, stavi šešir sa širokim obodom i naočare za sunce. Kremu sa zaštitnim faktorom 30 ili više nanesi dvadesetak minuta pre izlaska i obnavljaj je. I dalje najvažnije, pij vodu redovno, a ne tek kada osetiš žeđ.
Ništa od ovoga nije komplikovano niti skupo. Reč je o navikama koje se lako uklope u dan, a razlika koju prave je ogromna, pogotovo za najmlađe i najstarije članove porodice.
A kako se ti štitiš od vrućine, imaš li neki proverni trik koji ti pomaže da lakše preguraš najtoplije sate?
