Igra datumima: zašto Vučić licitira terminom izbora
Kraj godine, pa Vidovdan, pa 12. jul, sada kraj septembra. Promena termina nije neodlučnost nego alat kontrole, ali meki birači to mogu pročitati kao slabost.
- Vučić je na RTS-u rekao da bi izbori mogli biti od kraja septembra do sredine novembra, pošto je ranije pominjao 12. jul i kraj godine.
- Zakonski rok za redovne izbore je decembar 2027, a krajnji mart 2028, pa žurbe formalno nema.
- Docentkinja FPN Ivana Jakšić čita odlaganje kao signalizaciju moći, a ne kao neodlučnost.
- BIRODI u maju 2026. beleži da 22,3 odsto građana podržava promenu vlasti i mimo izbora.
Čovek ispred mene u redu u pošti pitao je službenicu, sasvim ozbiljno, da li zna kad su izbori. Ne zato što misli da ona zna, nego zato što više niko ne zna, pa je svejedno koga pitaš. Ona je slegnula ramenima i rekla: “Kad on kaže.” To “on” nije zahtevalo objašnjenje. Cela politička sezona staje u te dve reči i jedno sleganje ramenima.
Aleksandar Vučić je na RTS-u poslednji put pomerio kazaljku: izbori bi, kaže, mogli biti od kraja septembra do sredine novembra. Pre toga je pominjao 12. jul, pa kraj godine, pa Vidovdan kao moguć simbolički okvir. Svaki put se naslov promeni, a suština ostane ista, datum je u njegovoj ruci i tu ostaje koliko god mu treba.
Zašto se termin pomera ako pravnog roka još nema?
Odgovor nije u kalendaru. Zakonski rok za redovne parlamentarne izbore je decembar 2027, a krajnji rok mart 2028. Žurbe, dakle, formalno nema nikakve. Kada vlast koja ne mora da raspisuje izbore mesecima licitira terminom, onda termin prestaje da bude tehničko pitanje i postaje poruka. Poruka glasi: ja odlučujem kada počinje vaše vreme.
Docentkinja Fakulteta političkih nauka Ivana Jakšić odlaganje ne čita kao kolebanje nego kao oblik signalizacije moći. Onaj ko drži datum, drži i tempo svih ostalih, opozicija planira u prazno, mediji nagađaju, građani čekaju. To je klasičan klijentelistički potez prenet na nivo države, gde se neizvesnost ne trpi nego se proizvodi i deli kao resurs.
Populaciji mora da se ostavi utisak da vi vladate situacijom
Tako Jakšić sažima logiku odlaganja, a Vučić je istu stvar rekao otvorenije i grublje: “Ne raspisuju izbore oni, izbore raspisujem ja.” U toj rečenici nema ni trunke nedoumice. Ima samo demonstracije, izrečene naglas, da je termin lična svojina, a ne procedura zajednice.
Šta ako birači to pročitaju kao slabost?
Ovde počinje rizik za samog autora ove strategije. Kontrola diskursa funkcioniše dok publika veruje da je iza nje sila. Onog trenutka kada meki birač, onaj koji nije ni tvrdo za ni tvrdo protiv, počne stalno pomeranje da čita kao izbegavanje, poruka se obrće. Tada licitiranje datumima ne deluje kao snaga nego kao odlaganje suočavanja.
Brojevi nagoveštavaju da se tlo pomera. Istraživanje BIRODI iz maja 2026. pokazuje da 22,3 odsto građana podržava promenu vlasti i mimo izbora. To nije marginalni podatak. To je gotovo svaki četvrti ispitanik koji je prestao da izborni proces vidi kao jedini legitiman put smene. Odgovornost za krizu ispitanici pripisuju, redom:
- predsedniku Vučiću
- vladajućim strankama
- Vladi Srbije
- Narodnoj skupštini
Kada toliki broj ljudi poveruje da glasačka kutija više nije presudna, onda svako novo pomeranje datuma ne smiruje već dodatno potkopava poverenje u sam proces. Erozija ne počinje na dan izbora, ona počinje mnogo ranije, svakim odloženim “možda”.
Vraćam se onom čoveku iz reda u pošti. On nije bio besan, bio je umoran. A umor je opasniji od besa, jer se ne buni, samo prestaje da veruje. Pitanje koje ostaje nije kad će izbori, nego šta se dešava sa zemljom u kojoj termin glasanja postane privatna stvar jednog čoveka. Da li vi još verujete da će vaš glas, kad god se konačno bude brojao, nešto odlučiti?
