Fermi teleskop prvi put detektovao gama signal sa superluminozne supernove

Tim astrofizičara sa NASA Godard centra i Univerziteta u Tuluzu, koji predvodi Žak Balti, objavio je 20. maja 2026. u časopisu The Astrophysical Journal Letters prvu potvrđenu detekciju gama zračenja sa jedne od najmoćnijih kosmičkih eksplozija. Reč je o superluminoznoj supernovi SN 2024gy, oko sto puta sjajnijoj od običnih supernovih tipa II.

Posmatranje je obavljeno instrumentom LAT na NASA-inom Fermi teleskopu. Tokom dvanaest meseci sistematski je praćeno mesto eksplozije u galaksiji udaljenoj oko 130 miliona svetlosnih godina. Signal je slab, ali statistički značajan, sa procenjenim brojem foton-događaja iznad praga od pet sigma.

Zašto je gama signal važan

Superluminozne supernove posmatrane su prvi put 2007, ali njihov fizički mehanizam ostaje predmet rasprave. Tri vodeća modela su raspad ekstremno masivnog magnetara, sudar dvostruke zvezde sa belim patuljkom, ili eksplozija u oklopu prethodno izbačenog materijala.

Detekcija gama zračenja je kritičan test. Različiti modeli predviđaju različite spektre energetskih čestica koje bi trebalo da prate eksploziju, pa svaki novi signal sužava listu mogućih objašnjenja.

Metodologija

Tim Baltija je morao da koristi kumulativnu analizu. Fotoni su akumulirani tokom dvanaest meseci kako bi se slab signal izdvojio iz pozadinske kosmičke pozadine. Standardni LAT podaci procesirani su algoritmom Maximum Likelihood, koji rešava problem identifikacije diskretnih izvora u polju sa difuznim pozadinskim zračenjem.

Izmereni spektar pokazuje energetsku gustinu maksimuma oko 100 megaelektronvolti. To odgovara modelu u kojem se elektroni ubrzavaju u udarnim talasima eksplozije i emituju zračenje sinhrotronskim mehanizmom.

Gama signal sugeriše da je SN 2024gy verovatno povezana sa magnetarom. To su ekstremno guste neutronske zvezde sa magnetnim poljima reda 10^14 gausa. Modeli sa sudarom dvostruke zvezde i eksplozijom u oklopu daju manje izraziti gama signal, koji ne bi mogao biti detektovan na ovoj udaljenosti.

Autori naglašavaju da je za definitivnu potvrdu potrebna istovremena detekcija u drugim energetskim opsezima. Tu posebno računaju na budući Čerenkov teleskop CTA u Čileu i svemirsku misiju ATHENA, čije je lansiranje planirano za 2037.

Šta studija NE rešava

Rezultat je prvi te vrste, ali ne donosi konačno objašnjenje superluminoznih supernovih. SN 2024gy je samo jedan slučaj. Generalizacija na celu klasu ekstremnih eksplozija zahteva detekciju gama signala sa najmanje pet do deset drugih sličnih događaja, što će biti glavni cilj posmatračke kampanje Fermi teleskopa u narednim godinama.

Slabost signala, koji je tek na granici osetljivosti instrumenta, ostavlja prostora za sistematske greške. To će pažljivo proceniti nezavisni istraživački timovi.

Treba imati u vidu i da je Fermi teleskop u funkciji od 2008. i približava se kraju projektovanog operativnog veka. Pojedini delovi instrumenta već pokazuju znake starenja, posebno tracker LAT-a, čija se rezolucija u proteklim godinama postepeno smanjivala. NASA je u martu 2026. najavila produženje misije do 2030, ali šire posmatračke kampanje će zavisiti od stabilnosti instrumenta.

Veza sa domaćom astronomijom

Astronomska opservatorija u Beogradu deo je evropske mreže Gaia-Alerts za rano otkrivanje supernovih. Petar Drobnjak, vodeći domaći stručnjak za supernove, najavio je da bi srpsko-bugarska mreža mogla da uključi sistematsko praćenje optičkih svetlosnih krivih kandidata za superluminozne supernove. To bi dopunilo gama posmatranja Fermija.

Da li ćemo do kraja decenije razumeti šta zaista pokreće najmoćnije kosmičke eksplozije?

Recite svoje mišljenje, koja vrsta astronomije po vama nudi najuzbudljivije nalaze, multifrekventna posmatranja ili duboke snimke pojedinačnih objekata, podelite stav u komentarima.