Almodóvar dolazi sa dvanaest Vargasovih pesama, Beograd otvara veče
Domaća premijera Gorkog Božića večeras u MTS Dvorani uvodi srpsku publiku u film koji je u Kanu izazvao mešovite reakcije, pa je pitanje kako će biti primljen u sali u kojoj će uživo zvučati Čavela Vargas u izvedbi Karle Kardenal.
Pred kraj prvog dela „Gorkog Božića”, Elsa, koju glumi Barbara Leni, ulazi u praznu kuću svoje majke nedugo posle sahrane i sedne za kuhinjski sto na kojem stoji tanjir nepojedene supe. To je scena koja traje dva minuta bez ijedne reči, dok se kroz prozor čuje zvuk talasa Atlantika, jer se kuća nalazi na Lanzaroteu. U Kanu je ta scena bila razlog desetominutnih ovacija, ali i razlog što su pojedini francuski kritičari napisali da je Almodóvar konačno počeo da snima film koji je celokupna njegova prethodna karijera obećavala. Drugi su, ne manje ozbiljno, napisali da je to film u kojem se vidi reditelj koji je radio jednu te istu temu četrdeset godina, pa konačno došao do nje.
Domaća premijera „Gorkog Božića” je večeras u 20 sati u MTS Dvorani, prvoj beogradskoj projekciji u sklopu redovne distribucije koju MCF MegaCom Film vodi za Srbiju. Pre projekcije, meksička pevačica Karla Kardenal izvešće nekoliko pesama Čavele Vargas, među kojima i „Amarga Navidad” po kojoj je film dobio naslov. Vargas, koja je preminula 2012. godine, decenijama je bila Almodóvarova bliska saradnica, a njena muzika nalazi se u skoro svakom njegovom filmu od „Stvarnog života” iz 1995. naovamo. Ovog puta, njeni glasovi nisu samo deo soundtracka, već se kroz radnju filma pominje da je glavna junakinja Elsa, koja je rediteljka, snimila dokumentarac o pevačici i da se baš taj snimak provlači kroz njena sećanja.
Almodóvar se ovim filmom vraća španskom jeziku posle svog prvog dugometražnog filma na engleskom, „The Room Next Door”, koji je 2024. godine osvojio Zlatnog lava u Veneciji. Snimano je u Madridu i na Lanzaroteu, sa Barbara Leni i Leonardom Sbaraljom u glavnim ulogama, dok su u sporednim Aitana Sančez-Hihon, Milena Smit, Kim Gutijerez i Rosi de Palma. To je sedamnaesti dugometražni film najpoznatijeg živog španskog reditelja, koji je u ovogodišnjoj kanskoj selekciji bio jedan od jedinih dva autora sa već potvrđenim mestom u istoriji festivala (drugi je bio Almodóvarov vršnjak Aki Kaurismaki, čiji film je na kraju ostao bez nagrade).
Tema umiranja u nekoliko pravaca
Naracija „Gorkog Božića” počinje sahranom Elsine majke i njenim odlukom da, nasuprot lekarskim savetima za psihološki odmor, nastavi sa snimanjem dokumentarca. Producent ipak insistira na pauzi, pa Elsa putuje na Lanzarote sa prijateljicom Patrišom, čiji je brak nedavno raspuknut zbog muževljeve neverstva. Ono što sledi je film o dve žene u kasnim četrdesetim koje pokušavaju da se izmaknu iz tuđih očekivanja u prostoru koji ne pripada nijednoj od njih. Lanzarote, sa svojim vulkanskim crnim zemljištem i belim kućama, kod Almodóvara nije samo pejzaž, već postaje treća protagonistkinja, sa scenografskim planom koji se direktno citira kroz vizuelni leksikon njegovih filmova iz devedesetih, pre svega „Cveta moje tajne”.
U Kanu su pojedini kritičari ovaj film opisali kao Almodóvarov najautoreferencijalniji rad do sada, jer protagonistkinja Elsa nije samo rediteljka, već se kroz dijalog pominju i njeni raniji filmovi koji liče na Almodóvarove. Ta meta-tekstualna igra, u kojoj reditelj kroz fiktivnu rediteljku govori o samom sebi, mogla bi biti ono što je u dvorani u Kanu izazvalo i ovacije i jedan deo zamerki na previše manirizma. Almodóvar je rediteljska potpisana stvar do nivoa da i prosečan gledalac iz njegovih filmova prepoznaje svetlost, paletu boja, način na koji se kamera spušta. Pitanje je da li je takav rad u 75. godini autorska konsekvenca ili kreativna inercija. Recenzije variraju, „Variety” je film nazvao samoreferencijalnim, „Hollywood Reporter” je pisao o toploj reakciji u Kanu.
Za beogradsku premijeru zanimljivo je i to što je MTS Dvorana izabrana kao mesto projekcije umesto kombelovskih bioskopa. Sala, koja inače služi muzičkim koncertima i televizijskim emisijama, ima akustički potencijal za izvedbu Karle Kardenal, što za organizatora nije sporedna stavka. Posle premijere, film 28. maja kreće u redovnu distribuciju u celoj zemlji i biće prikazivan u Cineplexx Ušće, Cineplexx Big i u nekoliko bioskopa van Beograda. Almodóvarov najnoviji rad zaslužuje da se vidi u sali u kojoj se Vargas može čuti uživo, što je iskustvo koje će se ponoviti retko, ako ikada više. Verujem da ovaj film traži strpljiv pogled, i da nije za one koji u Almodóvaru traže melodramatičnu eksplozivnost ranih devedesetih.
