Misterija Saturnove rotacije rešena pomoću Vebovog teleskopa
Saturn ne ubrzava niti usporava okretanje, već njegova aurora stvara vetrove i struje koji daju iluziju promenljive brzine, pokazuje novo istraživanje.
- Saturn ne menja stvarnu brzinu okretanja, dosadašnji podaci stvarali su iluziju
- Aurora zagreva atmosferu, pokreće vetrove i električne struje u samoodrživom ciklusu
- Veb je merio temperaturu i gustinu čestica oko deset puta preciznije od ranijih instrumenata
- Zagonetka potiče od merenja sonde Kasini još iz 2004. godine
Decenijama stara zagonetka o promenljivoj rotaciji Saturna izgleda da ima objašnjenje. Tim koji je vodio profesor Tom Stalard sa Univerziteta Nortambrija objavio je 29. maja da planeta zapravo ne ubrzava niti usporava okretanje, već da posebni procesi u njenoj atmosferi stvaraju utisak promene brzine.
Ključ je u aurori, polarnoj svetlosti koja na Saturnu pokreće lanac fizičkih procesa. Tu iluziju astronomi pokušavaju da razreše još od merenja koja je sonda Kasini zabeležila 2004. godine, kada su signali ukazivali na rotaciju koja se naizgled menja kroz vreme.
Kako aurora vara merenja rotacije?
Saturn nema čvrstu površinu po kojoj bi se brzina okretanja mogla direktno očitati, pa se naučnici oslanjaju na radio signale i magnetno polje. Aurora na polovima zagreva gornju atmosferu i pokreće snažne vetrove, a ti vetrovi proizvode električne struje.
Upravo te struje pomeraju signale koji se koriste za merenje rotacije, pa se činilo da se brzina menja iako je osnovno okretanje planete stabilno. Stalard je proces opisao kao zatvoreni krug koji sam sebe pokreće.
Ono što vidimo je u suštini planetarna toplotna pumpa. Saturnova aurora zagreva atmosferu, atmosfera pokreće vetrove, vetrovi proizvode struje koje napajaju auroru, i tako u krug.
Šta je Veb izmerio drugačije?
Teleskop Džejms Veb osmatrao je Saturn tokom celog jednog planetarnog dana i merio temperaturu i gustinu čestica u atmosferi. Ta merenja bila su oko deset puta preciznija od onoga što su raniji instrumenti mogli da postignu.
Veća preciznost omogućila je timu da razdvoji stvarno okretanje od efekata koje stvara aurora. Rezultat je pokazao asimetričnu raspodelu temperature na polovima, što potvrđuje vezu između zagrejane atmosfere, vetrova i struja.
Rad je objavljen u časopisu Journal of Geophysical Research: Space Physics. Autori naglašavaju da nalaz objašnjava konkretnu zagonetku oko Saturna, ali ne tvrde da isti mehanizam u istoj meri važi za sve gasovite planete, što tek treba proveriti dodatnim osmatranjima.
Da li bi sličan toplotni ciklus mogao da objasni neobična merenja rotacije i kod drugih planeta sa jakom aurorom?
