Saturn u opoziciji 4. oktobra 2026, najsjajniji ove godine
Zemlja 4. oktobra u 14 časova po beogradskom vremenu prolazi između Sunca i Saturna. Planeta tada sija magnitudom 0,3, a prsten se vidi već kroz mali teleskop.
Saturn će 4. oktobra 2026. u 12 časova po svetskom vremenu, što je 14 časova po beogradskom, biti u opoziciji sa Suncem. Zemlja se tada nalazi između Sunca i planete, pa je Saturn te godine najbliži i najsjajniji, sa magnitudom 0,3, što je približno sjaj najsjajnijih zvezda.
Tačan trenutak opozicije pada usred dana, kada je Saturn ispod horizonta. Zato je za posmatranje važnija noć oko tog datuma nego sam sat. Planeta izlazi na istoku oko zalaska Sunca, najviše je na jugu oko ponoći, a zalazi na zapadu oko izlaska Sunca. Posmatranje zato ne traži pogođenu noć: Saturn će na večernjem nebu ostati lako vidljiv do marta 2027, kada nestaje u sjaju Sunca.
Koliko je Saturn daleko i gde ga tražiti
U opoziciji je planeta udaljena oko 1,26 milijardi kilometara, odnosno oko 8,43 astronomske jedinice, što je svetlosti potrebno oko 70 minuta da pređe. Nalazi se u sazvežđu Kit (Cetus), gde se vidi kao stalna tačka zlatnog sjaja.
Prividni prečnik diska u teleskopu je tada najveći i iznosi 19,7 lučnih sekundi. Prema podacima koje navodi EarthSky, opozicije Saturna dolaze otprilike na svakih 378 dana, jer Zemlja mora da pređe malo više od pune orbite da bi ponovo stigla Saturn, koji jedan krug oko Sunca prelazi za 29,4 godine.
Šta se vidi golim okom, dvogledom i teleskopom
Golim okom Saturn se vidi kao sjajna tačka. Dvogled, ako se drži stabilno ili postavi na stativ, pokazuje blago izduženu, ovalnu planetu, ali ne i prsten. Prsten i najveće mesece, Titan, Reu, Dionu i Tetiju, pokazuje tek teleskop, i to već običan amaterski.
Zemlja je u martu 2025. prošla kroz ravan Saturnovih prstenova, što se dešava na svakih 13 do 15 godina, pa su prstenovi tada u malim teleskopima nakratko postali nevidljivi jer su izuzetno tanki. Od tada se postepeno otvaraju, a u oktobru 2026. nagnuti su oko 7,5 stepeni ka jugu u odnosu na posmatrača sa Zemlje.
Saturn ima najmanje 293 potvrđena meseca, ali ih je samo 13 većih od 50 kilometara u prečniku, pa se sa balkona ili iz dvorišta u praksi vide samo najsjajniji.
Šta se još dešava na nebu te nedelje
Opozicija nije jedina pojava. Prema astronomskim najavama, oko 1. oktobra je vrhunac dnevnog meteorskog roja Sekstantida. Izvori se ne slažu oko tačnog datuma vrhunca, jedni navode 27. septembar, drugi 1. oktobar, a roj je slab, oko pet meteora na sat. Iste noći, pred zoru, Mesec je kod Aldebarana, u blizini Hijada i Plejada.
U drugoj polovini noći 4. oktobra Mesec u opadanju prolazi pored Poluksa. Pred zoru 5. oktobra približava se Marsu na istočnom nebu, a prekrivanje Marsa Mesecom vidi se samo sa severa Kanade. Mars se inače kreće ka Jupiteru i prestići će ga 16. novembra, dok je Venera u donjoj konjunkciji 23. oktobra i prelazi na jutarnje nebo.
Šta opozicija ne znači
Opozicija je trenutak, a ne jedina noć za posmatranje. Saturn je taj datum najsjajniji u 2026, a EarthSky navodi da je planeta na dobrom mestu za posmatranje od kraja avgusta do oktobra. Sjaj od 0,3 magnitude ne znači ni da su detalji prstena najbolji: oni zavise od nagiba, koji je tek u ponovnom otvaranju, i od kvaliteta instrumenta i neba. Za tamniju pozadinu i stabilniju sliku potrebno je izaći iz grada i dati očima nekoliko minuta da se priviknu na mrak.
