Infarkt u sedamnaestoj: zašto vrućina obara i zdravo srce

Može li zdravo srce da popusti zbog vrućine? Slučaj sedamnaestogodišnjaka koji je ovih dana doživeo STEMI infarkt miokarda govori da može, makar kao deo šire slike. Lekari ne tvrde da je toplota jedini krivac, ali je navode kao jedan od mogućih faktora koji su se poklopili. A to je upravo ono što tropski talas čini opasnim: ne bira samo one koji već boluju.

STEMI je najteži oblik infarkta, onaj kod koga se krvni sud potpuno zapuši. Kad se desi tinejdžeru, prirodno je da prvo pomislimo na nešto urodjeno ili nasledno. Ali poruka kardiologa je drugačija i mnogo praktičnija za sve nas: spoljna temperatura nije bezazlena pozadina, ona aktivno utiče na to kako srce i krvni sudovi rade tog dana.

Zašto vrelina obara i potpuno zdravo srce?

Mehanizam je jednostavniji nego što zvuči. Kad je napolju preko 35 stepeni, telo pokušava da se rashladi tako što širi krvne sudove na koži. Posledica je pad krvnog pritiska, i to ne samo kod hroničnih bolesnika nego i kod ljudi koji inače imaju savršeno normalne parametre. Uz to gubimo tečnost znojenjem, krv postaje gušća, a srce mora jače da radi da bi je proteralo. Kod nekoga ko ima i najmanji skriveni problem, taj dodatni napor može biti okidač.

Lekari posebno izdvajaju grupe koje toplota najlakše obori. To su srčani i drugi kardiovaskularni bolesnici, stariji ljudi, dijabetičari, majke sa malim bebama i osobe sa cerebrovaskularnim oboljenjima. Problem je što se na toj listi retko vidi neko ko ima trideset ili četrdeset godina, oseća se odlično i godinama nije bio kod lekara. Upravo ta grupa je najpodložnija iznenadjenju, jer rizik postoji a niko ga nije izmerio. Redovna kontrola pritiska i osnovni pregled srca nisu stvar za penzionere, oni su praktičan korak za svakoga ko leto provodi na vrelini.

Na koje znake da obratiš pažnju i kako da se zaštitiš?

Telo skoro uvek pošalje upozorenje pre nego što se desi najgore. Znaci na koje treba da paziš su izražena malaksalost, blage nesvestice, zujanje u ušima, takozvane zvezdice pred očima i mučnina. Lako ih je otpisati na umor ili na to da je dan naporan, ali ako se jave dok je napolju paklena vrućina, to je signal da odmah udješ u hlad, sedneš i popiješ vodu. Ako ne prolaze, ne treba čekati.

Prevencija je ovde stvarno u tvojim rukama. Naša preporuka, koju ponavljaju i lekari, jeste da ne izlaziš posle deset sati ujutru kad sunce postaje najjače. Izbegavaj nagle prelaze iz rashladjenih prostorija u vrelinu, jer takav šok krvni sudovi teško podnose. Pij vodu tokom celog dana, ne tek kad ožedniš, i obavezno zaštiti glavu kapom ili šeširom. To su jednostavni koraci, ali baš oni prave razliku izmedju mirnog i opasnog letnjeg dana.

Slučaj mladića od sedamnaest godina nije priča o panici, nego o oprezu. Vrućina ne pita za godine ni za papir koji kaže da si zdrav. Kad si poslednji put proverio svoj pritisak?