Paradoks 6. jula: Zemlja najdalja od Sunca, a kod nas pakao
Za nekoliko dana Zemlja stiže u afel, najdalju tačku od Sunca, baš usred toplotnog talasa. Zašto leto pravi nagib ose, a ne razdaljina.
- Zemlja će 6. jula oko 19.30 stići u afel, najdalju tačku od Sunca, na oko 152.081.195 kilometara.
- Uprkos najvećoj udaljenosti, na severnoj hemisferi je vrhunac leta jer godišnja doba određuje nagib Zemljine ose, a ne rastojanje od Sunca.
- Razlika između afela i perihela, najbliže tačke početkom januara, iznosi oko 5 miliona kilometara.
Dok se Srbija topi u toplotnom talasu i termometri probijaju trideset stepeni, Zemlja u istom trenutku putuje ka tački u kojoj je od Sunca udaljenija nego ikad tokom godine. Po astronomskim podacima, naša planeta će 6. jula, oko 19.30 po srednjeevropskom letnjem vremenu, proći kroz afel, najudaljeniju tačku svoje eliptične putanje. Tada će je od Sunca deliti oko 152,08 miliona kilometara, ili 1,0166 astronomske jedinice.
Na prvi pogled to zvuči kao greška u sistemu. Najtopliji deo godine, a planeta beži od izvora toplote. Ipak, ovde nema nikakve kontradikcije, samo dobra ilustracija koliko su naše intuicije o vremenu i Suncu često pogrešne. Razlika u udaljenosti jednostavno nije ono što pravi leto i zimu.
Zašto je leto ako smo najdalji od Sunca?
Odgovor leži u nagibu Zemljine ose, a ne u rastojanju. Zemljina osa je nagnuta za oko 23,5 stepeni u odnosu na ravan njene putanje oko Sunca. Tokom našeg leta severna hemisfera je nagnuta ka Suncu, pa zraci padaju strmije, koncentrišu energiju na manju površinu i dan traje duže. Više sati direktnog sunca i oštriji ugao zajedno daju toplotu koju osećamo, bez obzira na to što je cela planeta u tom času nešto dalja.
Razlika u udaljenosti zaista jeste mala u relativnom smislu. Između afela u julu i perihela, najbliže tačke Suncu početkom januara, ima oko 5 miliona kilometara razlike. Zvuči mnogo, ali na ukupnih 150 miliona to je svega oko tri odsto. Količina sunčeve energije koja zbog toga stiže do vrha atmosfere varira za nešto manje od sedam odsto između dve krajnje tačke, što je premalo da nadjača efekat nagiba ose.
Zanimljiv je i obrnut raspored na južnoj hemisferi. Tamo je 6. jul usred zime, iako je planeta kao celina najdalja od Sunca. Australija, Argentina i južna Afrika u tom trenutku imaju kratke dane i nizak položaj Sunca na nebu, dok mi otvaramo bazene. To je najjasniji dokaz da geometrija osvetljenja, a ne puka blizina, diktira godišnja doba.
Šta to znači za vreme kod nas?
Praktično, gotovo ništa. Toplotni talas koji trenutno pritiska Srbiju i veći deo regiona vođen je atmosferskim obrascima, položajem visinskog grebena i prizemnim strujanjem, a ne time gde se Zemlja nalazi na svojoj putanji. Afel i perihel pomeraju globalni prosek tek za frakciju stepena i ti efekti se dodatno razmazuju po okeanima i kontinentima.
Postoji i jedan suptilan, dugoročan trag ove geometrije. Pošto je Zemlja u afelu leti za severnu hemisferu, naša letnja polovina godine traje malčice duže nego zimska, jer se planeta u udaljenijem delu putanje kreće sporije. Reč je o nekoliko dana razlike, nešto što nećete osetiti, ali što astronomi uredno mere.
Sve to ostaje u domenu posmatranja, ne dramatičnih zaključaka. Afel je periodičan, predvidljiv događaj koji se ponavlja svake godine početkom jula i ne govori nam ništa o tome hoće li ovo leto biti rekordno toplo ili ne. Za to pitanje treba gledati klimatske, a ne orbitalne podatke.
Sledeći put kada vam neko kaže da je vruće jer je Sunce blizu, setite se da je 6. jula tačno suprotno. A vi, da li ste i pretpostavljali da smo leti zapravo najdalji od Sunca?
