Zvezdana noć Van Goga mogla bi biti iz jula, ne iz juna
Studija objavljena 22. oktobra povezuje Mesec, Veneru i zvezde sa slike sa nebom nad Sen Remijem oko 22. jula 1889, mesec dana posle uobičajenog datuma.
Nebo na Zvezdanoj noći Vinsenta van Goga odgovara stvarnom nebu pred zoru nad francuskim mestom Sen Remi de Provans oko 22. jula 1889, tvrdi tim sa južnokorejskog Univerziteta Kjung Hi. Istoričari umetnosti sliku do sada smeštaju u jun iste godine, pa bi predloženi datum bio oko mesec dana kasniji. Studija je objavljena 22. oktobra 2026. u časopisu Scientific Reports (DOI 10.1038/s41598-026-73025-5), a njene autore je o zaključcima pitala i agencija Asošijeted pres.
Slika prikazuje srp Meseca i sjajnu tačku koju Muzej moderne umetnosti u Njujorku, gde se čuva, identifikuje kao Veneru, jutarnju zvezdu. Iznad sela se vrtlože plavi i žuti potezi, a na levoj strani raste čempres. Van Gog je platno radio u ateljeu bolnice u Sen Remiju, po skicama i iz sećanja, pa se odavno raspravlja koliko je u njemu viđenog neba, a koliko mašte.
Šta je tim uporedio sa platnom?
Vodio ga je Elijah Jeong-hyun Kim, doktorand na Školi za istraživanje svemira Univerziteta Kjung Hi i direktor južnokorejskog proizvođača teleskopa SLLAB. Pažnju mu je privukla grupa zvezda blizu središta slike u obliku slova V. Prepoznao je u njoj zvezdano jato Hijade u sazvežđu Bik. Ranija istraživanja su na tom mestu videla sazvežđe Ovan, a astronomska tumačenja slike ostajala su nesložna.
Drugi problem bio je Mesec. Sredinom juna 1889. bio je u opadajućoj fazi i osvetljen više od polovine, što se ne poklapa sa tankim srpom na platnu. „Najjači dokaz je samo nebo“, rekao je Kim za ScienceAlert. „Opadajući Mesec oko 18. juna ne odgovara tankom srpu na slici.“
Tim je zato računarski rekonstruisao nebo iznad Sen Remija. Okvir pogleda izveo je iz ranijeg crteža povezanog sa pejzažom sela, a tokom dva putovanja u Francusku 2019. fotografisao je mesta koja je Van Gog crtao i slikao, da bi procenio koliko je uzak isečak pejzaža beležio. Među zorama juna i jula kada je Mesec stajao iznad Venere, kao na slici, u kadar su ulazili 23. jun i 22. i 23. jul. Samo oko 22. jula Hijade su bile u sredini, što daje najbliže poklapanje.
Zatim je izmeren raspored pet centralnih zvezda na platnu. Matematički postupak koji pomera, rotira i ujednačeno skalira obrasce našao je blisku vezu sa Hijadama: za tih pet tačaka svako drugo uparivanje sa zvezdama jata davalo je lošije poklapanje. Poklapanje je bilo još bliže sa Van Gogovim kasnijim crtežom slike perom, a nagib grupe prema horizontu slagao se sa rekonstruisanim nebom. Isti postupak tim je proverio na dve noćne scene iz Arla iz 1888, a na slici Kafe terasa noću našao je mogući par u tri sjajne zvezde Letnjeg trougla.
Šta o datumu govore pisma i vreme?
Kim je 2019. bio u Francuskoj dvaput, prvi put sredinom juna i drugi put oko 22. jula, i primetio je da su u julu pred zoru na nebu sjajnije zvezde nego u junu. Analize vremenskih prilika pokazuju da je nebo tada moglo biti dovoljno vedro da Van Gog sve to vidi.
Datiranje se oslanja i na pisma bratu Teu. Van Gog u pismu od 18. juna pominje novu studiju zvezdanog neba, ali autori smatraju da to ne znači da je platno tada bilo gotovo. Napad bolesti, koji se obično stavlja u sredinu jula, prema njima je počeo kasnije, a pisma koja pominju cvrčke upućuju na toplije julsko vreme. Lekarskih beleški iz tog doba koje bi potvrdile kada je napad počeo nema.
„Siguran sam da je 22. jul bolji datum. Kladiću se na taj datum“, poručio je Kim u mejlu Asošijeted presu. Dodao je da su mogli da ga inspirišu i dani pre i posle. „Nijedna dva neba nisu ista. Uvek se nešto promeni. Verujem da je Vinsent primetio te promene i uneo ih u sliku.“
Šta o tome kaže fizičar koji nije učestvovao u studiji?
Hose Luis Aragon sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika već je proučavao ovu sliku kao fizičar. Pomenuo je „pravu zagonetku“ u tome što Mesec sredinom juna 1889. nije bio tanak srp, a studiju je ocenio kao pažljivu i istinski interdisciplinarnu. Zaključak mu je ipak oprezan: „Ipak, julski datum bih video kao zanimljivu hipotezu, a ne kao konačan odgovor.“
Ono što mu je najuverljivije je šira poruka: „Slika nije čista fantazija. Van Gog je veoma pomno posmatrao pravo nebo.“
Šta studija ne dokazuje?
Granice su vidljive i u samoj studiji. Sami autori navode da i druge grupe zvezda geometrijski daju bliska poklapanja, pa oblik sam ne može da odredi koje su zvezde naslikane. Poklapanje dobija težinu tek kada se slože raspored zvezda, položaj Meseca i Venere i mesto Hijada u rekonstruisanom kadru.
Ni datum nije utvrđen. Kim kaže da nebo sa slike odgovara zori oko 22. jula, ali da to samo po sebi ne određuje dan kada je platno završeno, i veruje da je Van Gog na jednom platnu spojio nebo nekoliko dana pre i posle tog datuma. Aragon dodaje da je nebo verovatno sastavljeno iz više noći, što priznaju i autori. Tvrdnja da je bolest počela kasnije oslanja se na pisma i vremenske zapise, a ne na medicinsku dokumentaciju. Studija zato predlaže jednu od mogućih hronologija, koju istoričari umetnosti još moraju da procene.
Kim, koji je godinama proučavao sliku, nije je nikada video uživo. „Sada kada je rad objavljen, moram da odem i vidim Zvezdanu noć uživo, zar ne?“, rekao je.
