Leto isušilo zalihe krvi: Institut poziva na davanje
Sezona godišnjih odmora i vrućina oborila je broj davalaca. Institut za transfuziju krvi poziva građane da daju krv jer nedostaju pojedine krvne grupe, a potrebe bolnica ne opadaju tokom leta.
- Institut za transfuziju krvi poziva građane na dobrovoljno davanje jer su zalihe pale, a nedostaju pojedine krvne grupe.
- Broj davalaca leti opada zbog godišnjih odmora i visokih temperatura, dok potrebe bolnica ostaju iste.
- Davanje krvi traje kratko i bezbedno je, a jedna doza može pomoći za više pacijenata.
- Vrhunac sezone donosi i više povreda i saobraćajnih nesreća, pa raste i potreba za krvlju.
Zašto baš usred leta u bolnicama počne da nedostaje krvi? Zato što pola zemlje ode na more, a operacije, porođaji i hitni prijemi ne idu na godišnji odmor. Institut za transfuziju krvi zato ovih dana poziva građane da izađu i daju krv, jer su zalihe pale, a posebno nedostaju pojedine krvne grupe.
Priča se ponavlja svakog jula i avgusta. Kada temperature skoče i kada krenu kolektivni godišnji odmori, broj ljudi koji dolaze na davanje naglo opadne. Redovni davaoci putuju, akcije po firmama i mesnim zajednicama se prorede, a rezerve u banci krvi tope se brže nego što se pune. S druge strane, bolnicama krv treba svakog dana, bez obzira na to koliko je stepeni napolju.
Zašto leto svake godine isprazni banke krvi
Krv ima rok trajanja. Nije to zaliha koju jednom napuniš pa miruje mesecima, pojedini krvni produkti čuvaju se vrlo kratko, pa se banka mora dopunjavati stalno, iz nedelje u nedelju. Čim priliv davalaca padne, sistem odmah oseti manjak.
Leto to pogoršava sa dve strane. Manje ljudi daje krv, a više ljudi je troši. Sezona putovanja i vrelih dana znači više saobraćajnih nesreća, više povreda, više hitnih intervencija. Uz to teku i redovne operacije i lečenja onkoloških i hroničnih pacijenata, kojima transfuzija treba tokom cele godine.
Zato apel nije formalnost. Kada Institut kaže da nedostaju pojedine krvne grupe, to znači da za neke pacijente u tom trenutku nema dovoljno rezervi da se mirno planira. A planiranje je kod krvi ključno, ona se ne može proizvesti u laboratoriji, dolazi isključivo od dobrovoljnih davalaca.
Kako da daš krv i koliko to zaista traje?
Ako nikada nisi dao krv, evo šta te čeka, korak po korak. Ceo proces, od dolaska do odlaska, traje otprilike pola sata do 45 minuta. Samo vađenje krvi traje svega nekoliko minuta.
Pre davanja popuniš kratak upitnik o zdravlju i navikama. Zatim te pregleda lekar, izmeri se pritisak i proveri nivo gvožđa iz kapi krvi sa prsta. Ako je sve u redu, sledi davanje, jedna standardna doza. Posle toga dobiješ nešto da pojedeš i popiješ i kratko se odmoriš pre nego što nastaviš dan.
Nekoliko praktičnih saveta iz prve ruke, da ti dan protekne glatko:
- Dobro se naspavaj i doručkuj pre davanja, nemoj ići gladan.
- Popij dovoljno vode, posebno po ovim vrućinama.
- Ponesi ličnu kartu, potrebna je za evidenciju.
- Izbegni težak fizički napor odmah posle davanja.
Davati krv može svaka zdrava osoba između 18 i 65 godina koja ispunjava uslove, a muškarci to mogu češće u toku godine od žena. O tačnim intervalima i eventualnim privremenim preprekama odlučuje lekar na licu mesta, zato je taj pregled i tu.
Najvažnije je zapamtiti da jedno davanje nije mali gest. Jedna doza se u obradi razdvaja na komponente, pa tako može pomoći za više različitih pacijenata, od povređenih u nesreći do onih na hemioterapiji. To je možda najjednostavniji način da neko potpuno nepoznat čovek ostane živ zbog pola sata tvog vremena.
Kada si ti poslednji put dao krv i da li bi ovog leta izašao da popuniš prazno mesto u banci krvi?
