Srbija u vrhu Evrope po smrtnosti od melanoma: 300 smrti
Od melanoma u Srbiji godišnje oboli oko 700, a premine oko 300 ljudi. Udruženje pacijenata Srbije navodi da incidenca nije visoka, ali da je smrtnost među najvišima u Evropi zbog kasne dijagnoze.
- Od melanoma u Srbiji godišnje oboli oko 700 ljudi, a premine oko 300.
- Po broju obolelih Srbija ne odudara od evropskog proseka, ali je po smrtnosti u samom vrhu.
- Većina promena na koži otkrije se kasno, kada se tumor već proširio limfnim putem.
- Rizik nose porodična istorija bolesti, svetla put, veliki broj mladeža i korišćenje solarijuma.
Udruženje pacijenata Srbije saopštilo je da je Srbija u samom vrhu Evrope po smrtnosti od zloćudnog tumora kože, i to usred sezone kada je izloženost suncu najveća. Predsednik udruženja Savo Pilipović izneo je odnos koji je ključan za razumevanje problema: po incidenci, odnosno po broju novoobolelih, Srbija nije loše rangirana, ali po smrtnosti jeste prva. Od melanoma kod nas godišnje oboli oko 700 ljudi, a premine oko 300.
Taj raskorak je zapravo cela vest. Kada zemlja ima uobičajen broj obolelih, a natprosečan broj umrlih, uzrok se retko traži u samoj bolesti. Traži se u tome kada je bolest otkrivena i koliko brzo je pacijent stigao do lekara. Melanom nastaje u ćelijama kože koje proizvode pigment i spada u tumore koji rano šalju ćelije u limfne čvorove i dalje u organe. Otkriven na vreme, dok je promena površinska, leči se hirurškim uklanjanjem. Otkriven posle širenja, prognoza je bitno drugačija.
Zašto se melanom u Srbiji otkriva prekasno?
Pilipović kao razloge navodi loš zdravstveni sistem i otežanu dostupnost dermatologa, uz strah pacijenata od odlaska lekaru koji dodatno odlaže pregled. Većina promena na koži, prema navodima udruženja, otkriva se tek kada se tumor već proširio limfnim putem. To je klinički najskuplji trenutak: terapija postaje složenija, a šansa za izlečenje manja.
Uz to ide i nivo svesti o UV zračenju. Solarijum se u javnosti i dalje često doživljava kao bezopasan, a preplanulost kao znak zdravlja. Melanom je nekada bio bolest starijih osoba, a sada se sve češće javlja i kod mlađih. Faktori rizika koje udruženje izdvaja poznati su i merljivi: melanom u porodici, svetla put, veliki broj mladeža i korišćenje solarijuma. Nijedan od njih se ne može poništiti kremom sa zaštitnim faktorom, ali svaki od njih menja to koliko često bi neko trebalo da ode na pregled mladeža.
Ovde se dodiruju dve stvari koje se u raspravi obično mešaju. Prva je individualno ponašanje, izlaganje suncu u podne, solarijum, izostanak zaštite. Druga je organizacija sistema, to jest koliko se čeka na dermatologa, da li postoji rutinski skrining i koliko dermoskopa ima van velikih centara. Broj umrlih govori više o drugoj stavci nego o prvoj, jer se odnosi na ljude koji su već oboleli.
Šta ovi podaci pokazuju, a šta ne
Podaci koje iznosi Udruženje pacijenata Srbije opisuju ishod, ne uzrok. Iz odnosa 700 obolelih i 300 umrlih ne može se izračunati koliki je tačno doprinos kasne dijagnoze, a koliki doprinose drugi činioci, poput starosne strukture pacijenata, dostupnosti savremene imunoterapije ili razlika u načinu na koji zemlje prijavljuju uzrok smrti. Poređenja između evropskih zemalja osetljiva su i na kvalitet registara za rak, pa deo razlike u statistici može poticati i odatle.
Ono što se iz ovih brojki može reći sa sigurnošću jeste da razlika između broja obolelih i broja umrlih kod nas nije ista kao u zemljama sa uporedivom incidencom. To je signal koji se meri na jednom mestu, na vremenu od pojave sumnjive promene do prvog pregleda. Rano otkrivanje i bolja dostupnost zdravstvene zaštite jedini su deo lanca na koji se može uticati bez novih lekova.
Praktičan zaključak je nesenzacionalan i zato se lako ignoriše. Mladež koji menja oblik, boju, ivicu ili veličinu, koji svrbi ili krvari, razlog je za pregled, a ne za čekanje da prođe sezona. Kada ste poslednji put dali nekome da vam pregleda mladeže?
