Vakcina protiv melanoma: manji rizik od povratka ili smrti

Personalizovana mRNK vakcina protiv melanoma, data zajedno sa imunoterapijom pembrolizumabom, smanjila je rizik od povratka bolesti ili smrti za 42 odsto kod pacijenata kojima je tumor hirurški uklonjen. To su puni rezultati treće faze studije INTerpath-001, koje je u subotu, 24. oktobra 2026, na kongresu Evropskog društva za medicinsku onkologiju (ESMO) u Madridu izložila profesorka Georgina Long, medicinska direktorka Melanoma instituta Australije i predsedavajuća katedre za medicinsku onkologiju melanoma na Univerzitetu u Sidneju. Rad nosi oznaku LBA1 i uvršten je u Predsednički simpozijum I.

Do sada je javnosti bila poznata samo kratka najava kompanija Merck (MSD) i Moderna od 19. avgusta, da je studija ispunila primarni cilj. Detaljne brojke kompanije su zvanično objavile saopštenjem u četvrtak, 22. oktobra, dva dana pre izlaganja u Madridu. Rad je prihvaćen za objavljivanje u časopisu New England Journal of Medicine.

Kako deluje vakcina koja se pravi za jednog pacijenta?

Lek se zove intismeran autogen (oznake V940 i mRNA-4157). Razvijaju ga zajedno Merck i Moderna, a daje se uz pembrolizumab (Keytruda). Vakcina se pravi posebno za svakog pacijenta: sekvencira se uzorak njegovog tumora, a sintetička mRNK nosi zapis za do 34 neoantigena, dakle abnormalna proteina specifična baš za taj tumor. Ćelije tela ih proizvode, a imunski sistem ih zatim prepoznaje kao metu.

Profesorka Long je to u saopštenju Melanoma instituta Australije objasnila slikom poternice:

„Analiziramo uzorak tumora svakog pacijenta da bismo pročitali njegov jedinstveni neoantigenski otisak, a zatim pravimo ‘poternicu’ za taj rak. Ona se isporučuje kao mRNK, tako da sopstvene ćelije tela pokazuju poternicu imunskom sistemu, pokazujući mu tačno šta da traži i napadne.”

Pembrolizumab je lek koji sprečava tumor da zaustavi imunske ćelije, i isti je za sve pacijente. Long je razliku opisala ovako:

„Rak može da prevari imunski sistem lažnim prijateljskim rukovanjem, pa imunski sistem misli da je ćelija raka normalna. Pembrolizumab blokira to rukovanje, pa imunske ćelije mogu da prepoznaju rak i napadnu ga, ali to je isti lek za sve. Vakcina daje imunskim ćelijama pacijenta personalizovanu poternicu za njegov rak, pa kombinacija deluje kod više pacijenata.”

Kako je studija izvedena?

U studiju je uključeno 1.137 pacijenata sa hirurški uklonjenim melanomom visokog rizika, stadijuma IIB do IV, bez ranije terapije lekovima, u 157 centara širom sveta. Raspodela je bila dva prema jedan: 757 pacijenata dobilo je vakcinu uz pembrolizumab, a 380 placebo uz pembrolizumab. Studija je dvostruko slepa. Vakcina se davala u dozi od 1 miligrama u mišić na tri nedelje, do devet doza, a pembrolizumab u dozi od 400 miligrama u venu na šest nedelja, do devet ciklusa, što je ukupno oko godinu dana lečenja.

Šta pokazuju brojke?

Presek podataka je od 30. juna 2026, uz srednje praćenje od 24,6 meseci. Rizik od povratka bolesti ili smrti bio je manji za 42 odsto (odnos rizika 0,58; 95-odstotni interval pouzdanosti od 0,45 do 0,75). Posle dve godine bez povratka bolesti bilo je 82,2 odsto pacijenata na vakcini i 70,0 odsto onih na samom pembrolizumabu.

Rizik od udaljenih metastaza ili smrti manji je za 38 odsto (odnos rizika 0,62), a posle dve godine bez udaljenih metastaza bilo je 88,5 odsto pacijenata na kombinaciji prema 80,2 odsto na samom pembrolizumabu.

Zanimljiv je tok u vremenu. U prvih šest meseci razlike između grupa nije bilo (odnos rizika 0,99), a posle šest meseci rizik od povratka bolesti bio je manji za 58 odsto (odnos rizika 0,42). Kompanije navode da se korist pojačala nakon što je završen režim imunizacije.

Dean Li, predsednik Merck Research Laboratories, u saopštenju kompanije ocenio je rezultate ovako:

„INTerpath-001 je prva studija treće faze koja je pokazala klinički značajno poboljšanje preživljavanja bez povratka bolesti i bez udaljenih metastaza u odnosu na standardnu terapiju pembrolizumabom kod pacijenata sa operisanim melanomom, čime se postavlja novo merilo u lečenju posle operacije i predstavlja jedan od najznačajnijih pomaka u lečenju melanoma od pojave imunoterapije.”

Profesorka Long je u istom saopštenju Melanoma instituta Australije navela:

„Ovi nalazi su temeljni zaokret u našem pristupu raku: koristimo imunski sistem na personalizovaniji način da bismo smanjili rizik od povratka melanoma ili smrti. Ovo do sada nije postignuto u istoriji razvoja lekova protiv raka. To je spoj tehnologije, našeg biološkog razumevanja raka i imunskog sistema i hrabrosti da se ova ideja prenese u kliniku.”

Profesor Matteo Carlino, medicinski onkolog koji je studiju vodio u bolnici Westmead u Sidneju, poručio je:

„Bila je to neverovatna prilika da budem deo ove australijske i međunarodne saradnje i da doprinesem razvoju intismerana od rane faze razvoja do ove prelomne studije. Intismeran ima potencijal da revolucioniše lečenje melanoma, ali i više drugih vrsta raka.”

Šta je sa neželjenim efektima?

Brojke o bezbednosti zavise od toga šta se meri. Prema saopštenju kompanija, teški neželjeni efekti povezani sa lečenjem (stepen 3 do 5) javili su se kod 14,2 odsto pacijenata na kombinaciji i kod 13,4 odsto na samom pembrolizumabu. Prema prikazu sa kongresa, svi teški neželjeni događaji, bez obzira na uzrok, bili su 23,6 odsto prema 20,3 odsto. Neželjeni događaji doveli su do prekida bilo kog leka kod 16,6 odsto pacijenata na kombinaciji, prema 9,5 odsto na samom pembrolizumabu.

Najčešće tegobe koje se pripisuju vakcini opisane su kao blage i kratkotrajne:

• povišena temperatura kod 52,2 odsto pacijenata (prema 8,2 odsto)
• bol na mestu uboda kod 51,0 odsto (prema 9,5 odsto)
• stanje nalik gripu kod 25,4 odsto (prema 9,2 odsto)

U grupi sa vakcinom bilo je osam smrtnih ishoda (1,1 odsto), a nijedan nije doveden u vezu sa vakcinom. Neželjeni događaji od interesa povezani sa pembrolizumabom bili su slični u obe grupe, 36,0 prema 34,7 odsto.

Šta ova studija ne dokazuje?

Ukupno preživljavanje još nije pokazalo statistički značajnu razliku: odnos rizika je 0,77, ali su podaci nezreli i ne prelaze unapred zadatu granicu, pa se ne može reći da vakcina produžava život. Primarni cilj, preživljavanje bez povratka bolesti, procenjivali su istraživači, a reč je o prvoj privremenoj analizi, uz praćenje od nepunih dve i po godine. Dugoročnu korist i bezbednost tek treba pratiti, a studija se nastavlja.

Rezultati su za sada saopšteni na kongresu i u saopštenjima kompanija, dok rad u časopisu tek sledi. Lek je i dalje eksperimentalan: kompanije su u razgovoru sa regulatornim telima, a odobravanje može trajati godinama, zavisno od zemlje. Merck i Moderna intismeran ispituju u devet studija, od kojih su tri studije treće faze kod raka pluća nemalih ćelija.