Pomračenje Sunca 12. avgusta: iz Srbije srp pred zalazak

U sredu, 12. avgusta 2026, Mesečeva senka preći će preko severa Rusije, Grenlanda, Islanda, Atlantskog okeana, severne Španije i malog dela Portugalije. Pomračenje Sunca tog dana iz Srbije se vidi samo kao delimično, nisko iznad zapadnog horizonta i neposredno pred zalazak, pa će ga videti onaj ko unapred nađe mesto sa otvorenim pogledom ka zapadu.

Prema podacima NASA, senka prelazi put od 8.260 kilometara za otprilike sat i po vremena. Najduži totalitet traje 2 minuta i 18 sekundi, a tačka najveće trajnosti je oko 45 kilometara od zapadne obale Islanda. Dok senka stigne do Portugalije i Španije, potpuna faza pada na oko jedan minut. Za većinu posmatrača u pojasu totaliteta ona traje kraće od dva minuta, a najviše do dva i po minuta blizu centra pojasa.

Šta se tačno vidi iz Srbije

Sajt astronomija.org.rs navodi da će u Vojvodini i severozapadnoj Srbiji Mesec zakloniti približno 15 do 20 odsto Sunčevog prečnika, što je oko 14 do 19 odsto površine diska, u zavisnosti od lokacije. Kako se ide ka istoku zemlje, zaklonjenost pada na svega nekoliko odsto.

Za Novi Sad i veći deo Vojvodine delimična faza počinje oko 19.25, maksimum je oko 20.17, a Sunce zalazi nekoliko minuta posle maksimuma. Kraj pomračenja se, dakle, odigrava ispod horizonta i s naše strane se ne vidi.

Visina Sunca u tim minutima je ovde presudnija od procenata. Zaklonjen zapadni horizont, red topola, zgrada preko puta ili brdo iza naselja, znači da od celog događaja nema ništa. Izlazak iz naselja, na livadu ili uzvišenje sa čistim pogledom ka zapadu, u praksi vredi više nego bilo kakva oprema.

Zašto Barselona vidi skoro potpuno pomračenje, a Srbija jedva zagrižen disk

Zaklonjenost Sunčevog diska raste kako se posmatrač približava pojasu totaliteta. Vrednosti za nekoliko gradova pokazuju koliko brzo ta razlika raste:

• Barselona: 99 odsto
• Dablin: 94 odsto
• Oslo: 83 odsto
• Montreal: 18 odsto
• Njujork: 9 odsto
• Detroit: 3 odsto

Srbija je daleko od pojasa totaliteta i ostaje u polusenci, u kojoj Mesec pokriva samo deo diska. Za posmatrače u polusenci nema trenutka u kome je bezbedno gledati u Sunce golim okom.

Kako se gleda, a da se ne ošteti vid

Delimična faza se posmatra isključivo kroz sertifikovane naočare za pomračenje po standardu ISO 12312-2, koje su oko 100.000 puta tamnije od običnih sunčanih naočara. Ono što nije bezbedno:

• obične sunčane naočare, bez obzira na to koliko su tamne
• teleskop, dvogled ili foto-objektiv bez solarnog filtera postavljenog na prednju stranu optike
• gledanje kroz teleskop ili dvogled dok se nose naočare za pomračenje, jer koncentrisana svetlost probija filter

Bezbedna je i indirektna metoda: projekcija Sunčeve slike na zaklon iza okulara, ili obična kutija sa sitnim otvorom kroz koji se lik Sunca baca na suprotnu stranu.

Šta NASA i ESA mere tog dana

Pomračenje nije samo prizor. Američki studentski timovi lansiraju više od 60 balona velike visine iz Španije i sa Islanda, da bi merili promene u atmosferi dok preko nje prelazi hladna senka. Jedan NASA avion prati senku brzinom od oko 740 kilometara na sat (460 milja na sat) i tako produžava posmatranje na skoro tri minuta, umesto na tih dva i po. NASA najavljuje i prenos uživo sa početkom u 13.15 po istočnoameričkom vremenu.

Ista noć donosi i Perseide

Između 12. i 13. avgusta maksimum dostiže meteorski roj Perseidi, uz mlad Mesec koji neće smetati posmatranju. Za nekoga ko tog dana ostaje napolju to znači dva odvojena događaja u istoj večeri: srp Sunca nisko na zapadu u sumrak, pa meteori kada padne mrak i kada oči prestanu da traže bilo šta u pravcu zalaska.

Granice ovog događaja

Delimično pomračenje nije umanjena verzija potpunog. Korona, nagli pad svetlosti i osetan pad temperature vezani su za totalitet i iz Srbije se 12. avgusta ne vide. Navedena vremena i procenti izračunati su za konkretne tačke, pre svega za Novi Sad i Vojvodinu, i razlikuju se od grada do grada. Na istoku zemlje, gde je zaklonjeno svega nekoliko odsto diska, promena se kroz filter jedva primeti.

Sledeće potpuno pomračenje, 2. avgusta 2027, traje 6 minuta i 23 sekunde i putanja totaliteta prelazi preko juga Španije i severa Afrike. Posle njega, 26. januara 2028, sledi prstenasto pomračenje. Ko 12. avgusta ostane iza zaklonjenog horizonta, čeka narednu godinu.