Roman uključio kameru od 300 megapiksela, prva slika stigla

NASA je 15. septembra saopštila da je tim svemirskog teleskopa Nensi Grejs Roman prvi put uključio Širokopoljni instrument, infracrvenu kameru od 300 megapiksela koja će biti glavni naučni uređaj misije, i da je istog dana izvršena prva provera koronografa, instrumenta namenjenog direktnom snimanju planeta oko drugih zvezda. Kroz instrument je prošla i prva probna slika, snimljena dok su detektori još u položaju za lansiranje, daleko od konačnog fokusa.

Portal srpske.rs je ranije pisao da Roman ima goriva za oko 22 umesto planiranih deset godina rada, što misiji ostavlja znatno više vremena za posmatranja. Teleskop je zamišljen za široka i duboka istraživanja neba, treba da pomogne astronomima da proučavaju tamnu materiju, tamnu energiju i planete van Sunčevog sistema, a Širokopoljni instrument bi trebalo da snimi deo neba veći od prividne veličine punog Meseca, uz oštrinu kakvu imaju teleskopi poput Habla.

Aktivacija je tekla u koracima, tokom nekoliko dana. Grejač instrumenta isključen je ujutru 11. septembra, čime je počelo hlađenje detektora ka minus 143 stepena Celzijusa (minus 225 Farenhajta). Iste večeri uključen je kalibracioni sistem, a ujutru 12. septembra kroz instrument su poslati prvi probni podaci. Uveče istog dana prvi put je, u bestežinskom stanju, isproban točak sa optičkim elementima, sistem filtera i prizmi koji razdvaja svetlost na pojedinačne boje. Ujutru 13. septembra proveren je i mehanizam za fokusiranje. Tokom tih dana 18 infracrvenih detektora, čija je osetljiva površina otprilike veličine ekrana prenosnog računara, hladilo se do konačne radne temperature od minus 183 stepena Celzijusa (minus 300 Farenhajta). Do tada su se detektori, radi sušenja i dekontaminacije, držali na minus 65 stepeni Celzijusa (minus 85 Farenhajta).

Džoš Šlider, naučnik zadužen za Širokopoljni instrument u NASA centru Godard, ovako je opisao trenutak u saopštenju NASA:

“Posle godina truda da se instrument napravi i isproba na tlu, sada imamo potvrdu da radi u svemiru. Ovo je ogromna prekretnica za ekipu u Godardu, za naše industrijske timove u firmama BAE Systems i Teledyne, i za naše naučne centre. Mnogo toga tek predstoji, ali smo na putu ka nauci koja otvara nove vidike.”

Koronograf teleskopa Roman uključen je nešto ranije, 1. septembra, u postupku koji je počeo u 7 časova i 27 minuta i završio se u 8 časova i 22 minuta po istočnoameričkom vremenu. Reč je o sistemu optike, maski, ogledala koja menjaju oblik i senzora namenjenih blokiranju sjaja zvezda, tako da se vidi slaba svetlost planeta koje ih okružuju. Naučnici i inženjeri u komandnom centru koronografa, u institutu Caltech/IPAC u Pasadeni u Kaliforniji, potvrdili su da mogu daljinski da komuniciraju sa svim delovima instrumenta, softverom, termalnom kontrolom, mehanizmima, kamerama i avionikom koja njima upravlja. Maske koronografa, takozvane maske oblikovane zenice, velike su otprilike kao novčić od 25 centi, a sam instrument radi na sobnoj temperaturi od 22 stepena Celzijusa (72 Farenhajta), znatno toplijoj od detektora Širokopoljnog instrumenta.

Erik Kejdi, optički inženjer koji vodi puštanje u rad koronografa u NASA laboratoriji za mlazni pogon, objasnio je šta sledi:

“Sada kada je ova proba završena, sprovodimo dekontaminaciju: stojimo besposleni sa toplim detektorima, tako da sve što se zalepilo za površinu, poput vode ili tragova hemikalija, teži da je napusti. To će se nastaviti 30 dana, uz povremene prekide radi drugih ranih kalibracionih poslova.”

Ove provere potvrđuju da oba instrumenta rade kako je očekivano, ali ne znače da je naučni rad već počeo. Koronograf sada prolazi tridesetodnevnu dekontaminaciju, uz povremene prekide za druge rane kalibracije, dok Širokopoljni instrument čeka aktivaciju sistema za precizno navođenje, kao i poravnanje i fino fokusiranje optike celog teleskopa. Roman je i dalje na putu dugom oko milion milja (1,6 miliona kilometara) do druge Lagranžove tačke, a NASA očekuje da prve naučne slike objavi početkom 2027. godine. Koronograf će tokom prve godine i po misije posmatrati ukupno tri meseca, sa ciljem da snimi starije, hladnije i bliže džinovske planete od onih koje su direktnim snimanjem do sada uglavnom otkrivane.