Pomračenje Meseca 28. avgusta: 96 odsto diska u senci

Mesec je u ranim jutarnjim satima petka, 28. avgusta, prošao kroz duboko delimično pomračenje, najdublje u ovoj godini. U trenutku najveće faze, kada je Zemljina tamna senka prekrila najveći deo Mesečevog diska, u senci se, prema podacima NASA-inog Scientific Visualization Studio-a, našlo 96,3 odsto vidljive površine Meseca. Pojava je počela da se razvija u noći između 27. i 28. avgusta i mogla se pratiti golim okom, bez zaštitnih naočara ili posebne opreme, iz Amerike, zapadne Evrope i zapadne Afrike.

NASA Scientific Visualization Studio, ogranak Američke svemirske agencije zadužen za vizuelizaciju astronomskih pojava, objavio je dijagram i mapu vidljivosti pomračenja unapred, zajedno sa preciznim vremenima svake faze. Pomračenje pripada Sarosovom nizu 138, seriji pomračenja koja se ponavljaju na svakih 18 godina, 11 dana i 8 sati. Prethodno pomračenje iz istog niza dogodilo se 16. avgusta 2008, a sledeće je zakazano za 7. septembar 2044. Dolazi i samo šesnaest dana posle totalnog pomračenja Sunca 12. avgusta, prvog totalnog pomračenja Sunca vidljivog u kontinentalnoj Evropi posle 1999. godine.

Zašto se vremena razlikuju od izvora do izvora

NASA računa dve odvojene veličine kada opisuje koliko je Meseca ušlo u senku. Umbralna magnituda meri koliki deo prečnika Meseca prekriva tamna senka, i za ovo pomračenje ona iznosi 0,9319, odnosno oko 93 odsto. Zasenjenost, ili obskuracija, meri koliki deo vidljive površine diska je prekriven, a ta vrednost je veća jer računa površinu kruga, ne samo prečnik. Zbog toga se u izveštajima pojavljuju i brojka od 93 odsto i brojka od 96 odsto, iako opisuju isto pomračenje.

Slična razlika postoji i u navedenim vremenima. Portal 021 navodi da je Mesec počeo da ulazi u Zemljinu polusenku u 3.23 po srednjeevropskom letnjem vremenu (1.23 po univerzalnom vremenu), da je delimična faza počela u 4.34 i da je maksimum bio u 6.12. NASA-in Scientific Visualization Studio navodi početak delimične faze u 2.34 po univerzalnom vremenu (4.34 kod nas) i maksimum u 4.13 po univerzalnom vremenu (6.13 kod nas), dok astronomski portal Star Walk navodi početak u 2.33 po univerzalnom vremenu (4.33 kod nas) i maksimum u 4.12 po univerzalnom vremenu (6.12 kod nas). Razlike su ispod minuta i potiču iz zaokruživanja i različitih trenutaka za koje su instituti proračunali položaj Meseca, ne iz neslaganja oko same pojave. Sve tri institucije se slažu da je delimična faza završena u 5.52 po univerzalnom vremenu, izlazak iz polusenke u 7.01 po univerzalnom vremenu, i da je ukupno trajanje pojave 5 sati i 38 minuta, od čega 3 sata i 18 minuta delimične faze.

Boja Meseca tokom dubokog pomračenja kreće se od narandžaste, preko tamnocrvene i smeđe, do gotovo crne, jer deo koji je u senci osvetljava jedino svetlost prelomljena kroz Zemljinu atmosferu. NASA navodi da bakarna boja postaje jasno uočljiva manje od sat vremena posle početka delimične faze, kada se posmatračevo oko privikne na mrak.

U centralnoj i istočnoj Evropi, gde spada i Srbija, Mesec je zalazio tokom najdublje faze ili neposredno posle nje, pa ceo tok pojave nije mogao da se isprati sa ovih prostora. Sledeće pomračenje iz istog Sarosovog niza očekuje se tek 2044. godine.

Podaci u ovom tekstu potiču iz proračuna NASA Scientific Visualization Studio-a i astronomskog portala Star Walk, ne iz posmatranja na terenu. Proračuni predviđaju geometriju pomračenja unapred i po pravilu se poklapaju sa onim što posmatrači kasnije prijave, ali stvarna vidljivost i boja Meseca u datom trenutku zavise i od lokalne vremenske prognoze, zagađenja vazduha i visine Meseca nad horizontom, faktora koje proračun ne obuhvata.