Kina odložila poletanje sonde Čang'e-7 ka južnom polu Meseca

Kina je u nedelju, 23. avgusta, odložila poletanje sonde Čang’e-7 ka južnom polu Meseca, svega nekoliko sati pred planirano lansiranje sa kosmodroma Vencang na ostrvu Hajnan. Odluku je saopštila Kineska svemirska agencija, koja upravlja misijom, uz obrazloženje da misija ne ispunjava uslove za poletanje i da ne može da bude izvedena u planiranom prozoru ove godine. Prema specijalizovanom sajtu China in Space, koji prati kineski svemirski program, prozor za poletanje otvarao se najranije 24. avgusta, a zatvarao se 25. avgusta.

Misija je zamišljena kao potraga za vodenim ledom na Mesecu, istraživanje trajno zasenčenih kratera na južnom polu i popis tamošnjih resursa i uslova sredine. Ciljano mesto sletanja je trajno osvetljena tačka blizu kratera Šeklton, na koordinatama 123,4 stepena istočno i 88,8 stepeni južno. Reč je o sedmoj misiji u okviru kineskog programa istraživanja Meseca, čije je ime izvedeno iz kineske boginje Meseca. Prethodna misija iz tog niza, Čang’e-6, donela je 2024. na Zemlju uzorke sa druge strane Meseca, prvi put u istoriji svemirskih letova.

Prema navodima China in Space, nezavisno potvrđenim i naslovom kineske državne televizije CGTN, nosač je trebalo da bude raketa Dugi marš 5, serijska oznaka Y14. Podatak o toj raketi ne potiče iz izveštaja agencije AP koji je preneo Phys.org, taj tekst poletanje pominje bez imena nosača.

Kineska svemirska agencija je u saopštenju navela dva razloga koji su presudili. Prvi je vremenska prognoza: nad Tonkinškim zalivom se formirala tropska depresija Narra, koja se približavala Hajnanu i, prema China in Space, onemogućila bi poletanja sa Vencanga posle 25. avgusta. Drugi razlog je nebeska mehanika. Prozor za dolazak sonde u ciljanu lunarnu orbitu vezan je za lunarni nodalni ciklus od 18,6 godina, koji određuje koliko često i koliko dugo je putanja ka južnom polu Meseca uopšte dostupna sa Vencanga.

Agencija je odluku obrazložila i opštim principima:

“Odluka je doneta na osnovu načela opreza, pouzdanosti i apsolutnog uspeha misije.”

U saopštenju stoji i da misija “ne ispunjava uslove za poletanje” i da “ne može da bude izvedena u planiranom prozoru ove godine”. Ta formulacija se, međutim, ne poklapa sasvim sa onim što su kineski zvaničnici istog dana, 23. avgusta, rekli na sastanku sa međunarodnim partnerima blizu lansirnog kompleksa: da se poletanje odlaže najmanje mesec dana, i to u septembar. Zvanično saopštenje agencije ne pominje septembar niti bilo koji konkretan novi rok, dok su predstavnici na sastanku dali okvirniji vremenski signal. Izvori dostupni u vreme objave ne nude precizniji datum unutar septembra.

Sledeći povoljni periodi ne zavise samo od vremenske prognoze. Prema radu istraživača Kineske akademije nauka, objavljenom u martu 2025, prozor za osvetljenost mesta sletanja kod kratera Šeklton otvoren je, sa prekidima, od druge polovine 2026. do sredine 2034. godine. Kao najpovoljniji periodi navode se novembar i decembar 2026, a zatim ponovo novembar 2027, dok osvetljenje između tih tačaka opada do nivoa koji sletanje ne bi dozvolio. Svaki pokušaj sletanja, podseća China in Space, zahteva i oko tri meseca boravka sonde u lunarnoj orbiti pre samog spuštanja, kako bi se ciljana zona snimila u različitim uslovima osvetljenja i proverila na hazarde i geološke promene.

Do zvaničnog novog datuma poletanja Kineska svemirska agencija za sada nije objavila dodatne detalje.