Mesec prekriva Veneru 14. septembra, vidi se iz Evrope
Mesec sutra pre podne prekriva Veneru, pojava traje od oko 09:26 do 13:42 po svetskom vremenu i vidi se iz delova Evrope, Afrike i Azije, ali ne iz Amerike.
Sutra pre podne, u ponedeljak 14. septembra, Mesec će na nešto više od sat vremena zakloniti Veneru, drugu planetu od Sunca. Pojava se dešava usred dana, na plavom nebu, i vidljiva je iz delova Evrope, Afrike, zapadne Azije i zapadne Rusije, dok je iz Severne i Južne Amerike uopšte nema. Prema NASA, reč je o drugom od tri ovogodišnja prekrivanja Venere Mesecom, posle onog od 17. juna, kada je pojavu iz Vašingtona snimio fotograf Džoel Kovski.
Uveče uoči prekrivanja, 13. septembra, tanak srp Meseca, osvetljen desetak odsto, već stoji uz Veneru nisko na zapadnom nebu. Portal 021.rs preporučuje da se par posmatra ubrzo posle zalaska Sunca, sa mesta bez visokih zgrada i drveća. Prema sajtu Astronomy.com, Venera je tada samo osam stepeni iznad horizonta dvadeset minuta posle zalaska Sunca, a gore desno od Meseca vidi se zvezda Spika, udaljena 250 svetlosnih godina. Blizu je i Merkur, na svega dva stepena, ali zalazi za desetak minuta i teško se hvata pogledom.
Kada Mesec tačno prekriva Veneru?
Za razliku od večernjeg susreta, samo prekrivanje 14. septembra dešava se usred dana, i vreme zavisi od mesta posmatranja. Na celom području vidljivosti pojava traje, po podacima sajta Telescope Advisor, od 09:26 do 13:42 po svetskom vremenu (UTC), odnosno od 11:26 do 15:42 po našem letnjem vremenu. To nije vreme za jednu tačku na Zemlji, nego raspon za sve krajeve zajedno, jer Mesec, zbog paralakse, na različitim mestima prekriva Veneru u nešto drugačijem trenutku.
Konkretniji podaci postoje za nekoliko gradova srednje Evrope. Sajt Sterngucker navodi da Venera u Beču nestaje u 11:34, a ponovo se pojavljuje u 12:42, posle 68 minuta, u Minhenu u 11:31 i 12:39, a u Berlinu u 11:37 i 12:40. Ukrajinski Universe Magazine daje vreme za Kijev: tamni, neosvetljeni rub Meseca dodiruje Veneru u 12:53:05 po kijevskom vremenu, odnosno 11:53:05 kod nas, a planeta se ponovo pojavljuje kroz osvetljeni srp u 13:47:08, kod nas 12:47:08. Vreme posebno za Beograd nije objavljeno ni u jednom od pročitanih izvora.
Venera tokom prekrivanja nestaje iza tamnog ruba Meseca, a pojavljuje se iza osvetljenog srpa, pa je taj drugi trenutak, prema portalu Universe Today, upečatljiviji: planeta kao da iznenada iskrsne iz praznog dela neba. Mesecu je, po istom izvoru, potrebno nešto više od minuta da pređe preko celog osvetljenog dela Venerinog diska.
Zašto je pojava teška golim okom
Mesec je u trenutku prekrivanja tanak rastući srp, osvetljen dvanaest odsto po podacima Sternguckera i Universe Todaya, odnosno četrnaest odsto po Telescope Advisoru. Venera sija magnitudom između -4,5 i -4,8, zavisno od izvora, a u teleskopu se vidi kao srp prečnika 36 do 37 lučnih sekundi, osvetljen 29 do 30 odsto. To je, navodi Telescope Advisor, oko dvostruko veće od prividnog prečnika Saturnovog diska.
Sunce je tokom pojave u srednjoj Evropi visoko 36 do 42 stepena, a Mesec i Venera se od njega nalaze oko 42 stepena, dovoljno daleko da posmatranje bude bezbedno ako se pažljivo izbegne pravac ka Suncu. Sam Mesec je pri nestanku Venere nisko, svega 8,5 stepeni iznad horizonta u Beču i samo 1,6 stepeni u Kelnu, a pri ponovnom pojavljivanju se popne na devet do šesnaest stepeni. Zbog toga se par traži nisko na jugoistoku, a preporuka iz više izvora je ista: dvogled ili teleskop su gotovo obavezni, jer je gola planeta na dnevnom plavom nebu teško uočljiva bez pomoći. Ko pokušava fotografiju, Sterngucker savetuje teleobjektiv od najmanje 300 milimetara, ekspoziciju 1/500 sekunde, ISO 100 i otvor blende f/8.
Nastavak niza, i posle 14. septembra
Srpske novine su pre nedelju dana pisale o srodnoj pojavi: Mesec je 8. septembra po danu zaklonio Jupiter, vidljivo iz Amerike. Prekrivanje Venere 14. septembra je sledeće u nizu koji NASA broji kao drugo od tri ovogodišnja, dok se poslednje ovogodišnje prekrivanje Venere dešava 7. novembra i vidljivo je samo sa juga Južne Amerike.
Nedelju dana kasnije Venera dostiže i najveći sjaj u ovogodišnjem ciklusu, mada se izvori ne slažu ni oko datuma ni oko iznosa. Sajt EarthSky navodi da će planeta biti najsjajnija 18. septembra u 23 časa po svetskom vremenu, dakle rano ujutru 19. septembra po našem vremenu, sa magnitudom -4,8. Universe Magazine, s druge strane, tvrdi da je vrhunac 22. septembra, sa magnitudom -4,6, i dodaje da bi Venera tog dana teoretski mogla da se vidi i danju, između 15 i 17 časova po kijevskom vremenu.
Šta izvori ne kažu isto
Podaci o ovoj pojavi nisu potpuno usaglašeni ni u jednom detalju, osim same činjenice da će se prekrivanje dogoditi. Osvetljenost Meseca se u izvorima kreće između dvanaest i četrnaest odsto, sjaj Venere između magnitude -4,5 i -4,8, a ukupno trajanje prekrivanja, od nestanka do ponovnog pojavljivanja, između četrdeset i šezdeset osam minuta, u zavisnosti od tačke posmatranja i izvora koji se navodi. Tačno vreme za Beograd nijedan od pročitanih izvora ne daje, pa se domaći posmatrač mora osloniti na tabele za gradove srednje Evrope ili na sopstveni proračun u planetarijumskoj aplikaciji. Ni datum najvećeg sjaja Venere, koji sledi nedelju dana kasnije, izvori ne navode isto, razlika između 18. i 22. septembra ostaje neobjašnjena u pročitanoj građi. Ono što svi izvori potvrđuju jednoglasno jeste da je reč o retkoj pojavi: prekrivanje sjajne planete Mesecom sa jedne tačke na Zemlji dešava se tek jednom u nekoliko godina, i ovog puta usred belog dana.
