Univerzitet Jonsei: svemir se možda ipak ne ubrzava

Tim astronoma sa Univerziteta Jonsei u Seulu objavio je 26. avgusta 2026. u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society rad koji odgovara na pobijanje iz juna 2026, kada je grupa predvođena Univerzitetom u Sautemptonu tvrdila da starost zvezde koja je eksplodirala kao supernova nema bitan uticaj na zaključke o širenju svemira. Rad, čiji je prvi autor Chul Chung a projekat vodi profesor Young-Wook Lee, nosi digitalni identifikator 10.1093/mnras/stag1513. Autori su iz Odeljenja za astronomiju i Centra za istraživanje evolucije galaksija na Jonseiju, i njihova poruka je jasna: spor oko toga da li se svemir danas ubrzano širi nije rešen, nego se nastavlja.

Priča počinje u novembru 2025, kada je isti tim sa Jonseija objavio da starost zvezde koja eksplodira kao supernova tipa Ia utiče na to koliko sjajna ta eksplozija izgleda posmatraču sa Zemlje. Reč je o Filipsovoj relaciji, formuli kojom se izmerenom sjaju supernove dodaje ispravka na osnovu oblika krive sjaja, kako bi se supernova mogla koristiti kao takozvana standardna sveća za merenje kosmičkih udaljenosti. Cela kosmologija zasnovana na supernovama počiva na pretpostavci da ta relacija ne zavisi od starosti zvezde pretka. Ako zavisi, kako tim sa Jonseija tvrdi još od 2020. godine, onda merenja koja su dovela do otkrića ubrzanog širenja svemira nose sistematsku grešku koja raste sa crvenim pomakom, odnosno sa udaljenošću galaksije. Po prethodnom radu istog tima, ispravljeni podaci se poklapaju sa nezavisnim merenjima projekta DESI (Dark Energy Spectroscopic Instrument) dobijenim metodom barionskih akustičnih oscilacija, a ta merenja ukazuju na svemir čije se širenje ne ubrzava, nego usporava.

U junu 2026. je međunarodni tim predvođen Univerzitetom u Sautemptonu, uz učešće dva dobitnika Nobelove nagrade, objavio pobijanje. Autori su tvrdili da je izmerena veza između starosti supernove i njenog sjaja mnogo slabija nego što je Jonsei tim naveo, i da starost same zvezde pretka verovatno mnogo manje zavisi od crvenog pomaka nego starost cele galaksije domaćina. Na osnovu toga su zaključili da je potrebna ispravka zanemarljiva i da širenje svemira i dalje ubrzava.

Novi rad tvrdi da su oba ta argumenta metodološki problematična. Prvi problem je uzorak: sautemptonski tim je poredio supernove u neuobičajeno širokom opsegu crvenog pomaka, od 0,04 do 0,42. Starost galaksija domaćina se u tom rasponu menja za oko tri milijarde godina, pa poređenje supernova iz tako različitih perioda veštački spljošti izmerenu vezu između starosti i sjaja. Drugi problem se tiče modela međuzvezdane prašine koji je pobijanje koristilo za korekciju: taj model zahteva da zavisnost od mase galaksije domaćina ide u smeru suprotnom od onoga što pokazuju veliki uzorci galaksija, što ga po nalazima Jonsei tima čini neutemeljenim.

Prema radu, korejski tim je meru veze između sjaja i starosti izmerio sa značajnošću od 5,5 sigma u uzorku Rose i saradnika i 4,8 sigma u uzorku Gupta i saradnika, dva nezavisna skupa podataka o supernovama. Procenjeni nagib te veze kreće se od minus 0,007 do minus 0,034 magnitude po milijardi godina, u zavisnosti od metodologije obrade. Ključan detalj je da oko 90 odsto promene starosti galaksije domaćina prati promenu starosti same zvezde pretka, pa razdvajanje ta dva pojma, na čemu je pobijanje insistiralo, ne menja mnogo računicu. Kada se sve nesigurnosti uzmu u obzir, konačna ispravka ostaje na oko 85 odsto vrednosti koju je tim Son i saradnika objavio 2025. godine.

“Blagi nagib starosne pristrasnosti koji je prijavljen u pobijanju posledica je jasnog metodološkog problema u analizi”, rekao je Chul Chung, astronom Univerziteta Jonsei i prvi autor rada, u saopštenju o objavljenom radu.

Profesor Young-Wook Lee, koji vodi projekat, u istom saopštenju je bio precizniji oko pretpostavke od koje sve zavisi:

Kosmologija zasnovana na supernovama počiva na ključnoj pretpostavci da se relacija za kalibraciju sjaja, Filipsova relacija, ne menja sa starošću supernove. Naši rezultati dosledno pokazuju da ta pretpostavka nije validna.

Lee je dodao i šta to znači za samu tvrdnju o ubrzanom širenju:

Da bi se odbranila izuzetna tvrdnja kao što je ubrzano širenje svemira, ta osnovna pretpostavka mora prvo biti dokazana kao tačna, a mi moramo ozbiljno da se zapitamo da li dokazi i dalje podržavaju svemir koji se ubrzava.

Da bi izbegao dalje rasprave oko toga kako se starost galaksije domaćina prevodi u starost same zvezde pretka, tim sa Jonseija predlaže takozvani evolution-free test, u kome bi se za merenje koristile isključivo supernove u mladim galaksijama sličnih starosti, i to duž celog opsega crvenog pomaka. Preliminarni rezultati takvog testa su, prema autorima, u skladu sa njihovim ranijim nalazima. Veći uzorci supernova, koje bi trebalo da obezbedi opservatorija Vera C. Rubin, po njihovim rečima bi omogućili da se test sprovede sa znatno većom preciznošću. Rad je prvi put objavljen kao preprint na arXiv-u 20. maja 2026, pod oznakom 2605.21586 i naslovom “Still non-accelerating”, a sada je prošao i recenziju za Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Ono što ovaj rad ne dokazuje jeste da je pitanje rešeno. Reč je o kontrarazmeni, dakle o ponovnoj analizi tuđih podataka i pretpostavki, ne o novom nezavisnom merenju. Nagib veze između starosti i sjaja i dalje zavisi od toga koji uzorak supernova i koji model prašine se koriste, a raspon od minus 0,007 do minus 0,034 magnitude po milijardi godina, koji sam rad navodi, pokazuje koliko je ta procena i dalje osetljiva na metodologiju. Sautemptonski tim za sada nije objavio novi odgovor, pa spor ostaje otvoren dok se ne pojave nezavisni podaci, poput onih koje najavljuje opservatorija Vera C. Rubin. Da li se svemir danas ubrzano širi ili usporava ostaje, za sada, pitanje na koje nauka nema konačan odgovor.