Dva nobelovca: svemir se ubrzava, Jonsei uzvraća

Tim naučnika okupljen oko Univerziteta u Sautemptonu, u kome su i dobitnici Nobelove nagrade za fiziku iz 2011. godine Adam Ris i Brajan Šmit, objavio je analizu u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society kojom brani stav da se svemir i dalje ubrzano širi. Analiza odgovara na rad Univerziteta Jonsei iz Južne Koreje, objavljen u novembru 2025. godine, koji je tvrdio suprotno, da širenje svemira, kada se ispravi starosna pristrasnost merenja, zapravo usporava. Sada je Univerzitet Jonsei, 26. avgusta, objavio novi rad kojim odgovara na sautemptonsku analizu i navodi da ona ima dva metodološka problema. Spor se tiče tamne energije, sile za koju niko ne zna šta zapravo jeste, a koja čini oko 70 odsto svemira.

O prvobitnoj tvrdnji Univerziteta Jonsei, da bi svemir mogao da bude ušao u fazu usporavanja umesto ubrzanja, portal srpske.rs je već pisao u tekstu “Univerzitet Jonsei: svemir se možda ipak ne ubrzava”. Ta tvrdnja se oslanjala na ideju da supernove tipa Ia, glavno merno oruđe kojim je kosmičko ubrzanje uopšte i otkriveno, ne dostižu isti vrhunski sjaj kako svemir stari. Ako je to tačno, astronomi su decenijama mogli pogrešno da čitaju podatke i da ubrzanje protumače tamo gde ga zapravo nema.

Šta sautemptonski tim tvrdi

Sautemptonsku analizu predvodi Fil Vajzman sa Univerziteta u Sautemptonu, a prvi put je predstavljena u junu 2026. godine, dok je formalno objavljena u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, sveska 549, broj 3, pod oznakom 10.1093/mnras/stag797. Prema saopštenju Kraljevskog astronomskog društva, tim je utvrdio da je jonsejevski rad starost galaksije domaćina izjednačio sa starošću same zvezde koja je kasnije eksplodirala kao supernova, umesto da ih posmatra odvojeno. Tim takođe navodi da prethodna analiza nije na pravi način uzela u obzir masu galaksija domaćina, što je, kako kažu, uobičajen korak u savremenoj kosmologiji.

“Ranije i dobro prihvaćena merenja bila su, u stvari, u redu, i naše sadašnje razumevanje sudbine svemira ostaje čvrsto”, rekao je Vajzman u saopštenju Kraljevskog astronomskog društva.

Vajzman je dodao i da “srećom, izbegli smo ovu krizu, ali misterija zašto se brzina širenja svemira i dalje ubrzava ostaje”. Adam Ris, koautor rada, u istom saopštenju je bio direktniji.

“Izvanredne tvrdnje traže naročito pažljivu proveru. Ono što nalazimo jeste da, kada kalibrišemo ove supernove uzimajući u obzir različite sredine i populacije matičnih galaksija, dokazi za kosmičko ubrzanje ostaju izuzetno dosledni”, naveo je Ris.

Mark Salivan, profesor sa Univerziteta u Sautemptonu i koautor rada, ostavio je i vrata otvorena: “Iako se ova ideja nije pokazala tačnom, otvorila je nove načine razmišljanja o tome kako supernove eksplodiraju”, rekao je Salivan u istom saopštenju.

Jonsei se ne slaže

Univerzitet Jonsei se sa tim zaključkom ne slaže. Tim koji predvodi profesor Jang Vuk Li, sa prvim autorom rada Čul Čungom, objavio je 26. avgusta odgovor u istom časopisu, pod oznakom 10.1093/mnras/stag1513. Spor se vrti oko takozvanog nagiba starosne pristrasnosti, odnosno veze između sjaja supernove tipa Ia i starosti zvezde iz koje je nastala.

Jonsejev tim navodi dva problema. Prvi je da je sautemptonska analiza spojila supernove iz širokih intervala crvenog pomaka, što, prema Jonseju, veštački zaravnjuje izmereni nagib starosne pristrasnosti. Drugi problem se odnosi na model gašenja svetlosti kosmičkom prašinom i njegovu zavisnost od mase matične galaksije, za koju Jonsei tvrdi da ide suprotno od onoga što pokazuju veliki uzorci posmatranih galaksija.

“Blag nagib starosne pristrasnosti koji je prijavljen u pobijanju rezultat je, dakle, jasnog metodološkog problema u analizi”, rekao je Čung uz rad objavljen 26. avgusta.

Li je poručio da teret dokaza leži na strani koja brani ubrzanje.

“Da bi se odbranila izvanredna tvrdnja kakva je ubrzano širenje svemira, prvo se mora pokazati da je ta osnovna pretpostavka tačna”, naveo je Li.

“U ovim okolnostima moramo ozbiljno da preispitamo da li dokazi i dalje podržavaju svemir koji se ubrzava”, dodao je Li u istom saopštenju.

Šta ova prepiska ne dokazuje

Ni sautemptonska ni jonsejevska analiza, uprkos svemu, ne donosi konačan odgovor. Obe strane se oslanjaju na iste vrste podataka o supernovama tipa Ia, tumačene na različit način, i nijedno novo nezavisno merenje od tada nije presudilo spor u nečiju korist. Jonsejev tim najavljuje takozvani test bez starosne evolucije, koji bi koristio isključivo supernove iz mladih galaksija slične starosti duž celog opsega crvenog pomaka, a preliminarni rezultati takvog testa su, tvrde iz Jonseja, u skladu sa njihovim ranijim nalazom. Veći uzorci koje se očekuju od Opservatorije Vera Rubin trebalo bi da omoguće precizniju proveru.

Do tada, tvrdnja da se svemir ubrzano širi ostaje merenje koje je do sada najbolje potkrepljeno dostupnim podacima, ali ne i pitanje zatvoreno van svake dalje provere. Sama debata pokazuje koliko je osetljivo tumačenje starosti i sastava galaksija domaćina na konačan kosmološki zaključak, i da odgovor na pitanje šta je tamna energija ostaje otvoren bez obzira na to koja strana analize na kraju bude tačnija.