NASA dala zeleno svetlo za lansiranje teleskopa Roman

NASA i SpaceIks timovi su u petak, 28. avgusta, u Kenedijevom svemirskom centru na Floridi završili pregled spremnosti za lansiranje i dali status „go”, poslednju proveru pre ulaska u odbrojavanje. Lansiranje teleskopa Nensi Grejs Rouman je time potvrđeno za nedelju, 30. avgust, u 7.26 časova po istočnoameričkom vremenu, odnosno 13.26 po srednjoevropskom letnjem vremenu. Nosač je raketa SpaceIks Falkon Hevi, poletanje je sa lansirne rampe 39A Kenedijevog centra, a vremenska služba Svemirskih snaga SAD, Skvadron 45, daje 60 odsto izgleda za povoljne uslove. Ako vreme ne dozvoli poletanje u nedelju, rezervni termin je ponedeljak, 31. avgust, sa poletanjem četiri minuta ranije, u 7.22 po istočnoameričkom vremenu. NASA prenos počinje u 6.20 po istočnoameričkom, dakle u 12.20 po srednjoevropskom letnjem vremenu.

Rouman se pridružuje Vebovom teleskopu na istom odredištu, Lagranžovoj tački L2, oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Razlika je u nameni: Veb posmatra pojedinačne objekte sa velikom oštrinom i uskim vidnim poljem, dok je Rouman zamišljen za široke preglede neba. Glavni instrument, kamera od 300 megapiksela, ima istu rezoluciju kao Hablov teleskop, ali vidno polje 100 puta šire. Druga naprava je koronograf, koji zaklanja svetlost zvezde da bi se videla planeta ili drugi objekat u njenoj neposrednoj blizini. Glavno ogledalo prečnika 2,4 metra takođe je identično Hablovom po veličini.

Odvajanje teleskopa od gornjeg stepena rakete predviđeno je 31 minut i 31 sekundu posle poletanja, kada se otvaraju solarni paneli i štit od Sunca. Opservatorija je teška oko 18.000 funti, a u rasklopljenom stanju duga oko 12,8 metara. Ukupna cena misije iznosi 4,3 milijarde dolara. Podešavanje instrumenata traje oko tri meseca, a prve naučne snimke NASA očekuje od januara 2027. Osnovna misija je planirana na pet godina, uz mogućnost produženja za još toliko. Prema podacima koje navodi ABC, teleskop bi trebalo da šalje oko 1,4 terabajta podataka dnevno, što je preko 500 terabajta godišnje. Podatke, pored stanica u SAD, prima i antena Evropske svemirske agencije u Nju Norsiji u Zapadnoj Australiji, oko 130 kilometara severoistočno od Perta, kojom upravlja australijska agencija CSIRO.

Cilj misije je da tokom petogodišnjeg pregleda neba otkrije oko 100.000 egzoplaneta metodom tranzita i još oko 1.000 gravitacionim mikrosočivom, i da snimi oko dve milijarde galaksija. Za poređenje, Habl je tokom više od 30 godina rada osmotrio oko 0,1 odsto noćnog neba. Šon Domagal Goldman, direktor odeljenja za astrofiziku NASA, rekao je uoči lansiranja da će teleskop „raditi stvari koje su trenutno nemoguće”. Džuli Mekhenri, naučnica na misiji Rouman, izjavila je za NPR da je „veoma verovatno da ćemo pokazati da je naš standardni model pogrešan”, misleći na standardni model kosmologije koji opisuje tamnu materiju i tamnu energiju.

Teleskop nosi ime po Nensi Grejs Rouman (1925 - 2018), prvoj šefici astronomije u NASA i prvoj ženi na rukovodećoj poziciji u toj agenciji. Zvali su je i majkom Habla, jer je decenijama pre njegovog lansiranja u aprilu 1990. lobirala u Kongresu za odobravanje tog projekta. Ovo je šesta primarna misija NASA koju SpaceIks lansira Falkon raketom sa Kenedijevog centra, posle IXPE, Psiheje, GOES-U, Evropa Klipera i IMAP-a.

Do rezultata ipak treba strpljenja. Status „go” znači da su raketa, teleskop, vremenski uslovi i prateći timovi spremni za odbrojavanje, ne da je poletanje izvesno: šansa za povoljno vreme procenjena je na 60 odsto, a rezervni termin postoji upravo zbog toga. Ni uspešno lansiranje samo po sebi ništa ne dokazuje o tamnoj materiji ili tamnoj energiji. Instrumenti se aktiviraju i testiraju tokom narednih meseci, prve fotografije i početak naučnih operacija najavljeni su tek za januar 2027, a Mekhenrijeva je jasno govorila o mogućnosti, ne o potvrđenom rezultatu: da će Rouman „verovatno pokazati” da je postojeći standardni model kosmologije pogrešan, a ne da je to već pokazano.