Kvinslend: 2.884 supernove dovode u pitanje tamnu energiju
Univerzitet Kvinslend spojio je dva uzorka u katalog Unite od 2.884 supernove: odstupanje od standardnog modela iznosi 2,5 do 3,1 sigme, nov nagoveštaj da se tamna energija menja tokom vremena.
Tim naučnika sa Univerziteta Kvinslend u Australiji objavio je najobuhvatniji i najdoslednije obrađen katalog supernovih tipa Ia do sada, sastavljen od 2.884 eksplozije koje služe kao merilo kosmičkih rastojanja. Rad, nazvan “Supernovae Unite: Combining Pantheon+ and DES-SN5YR”, poslat je na arhivu arXiv 4. septembra 2026. godine pod oznakom 2609.05053, a saopštenje univerziteta i tekst na sajtu Phys.org objavljeni su 8. septembra. Istraživanje vodi Rajan Kamileri, doktorand na Školi za matematiku i fiziku Univerziteta Kvinslend, uz 23 koautora, među kojima su astrofizičarka Tamara Dejvis, Dejvid Rubin, Pol Sah i Den Skolnik. Rezultat: skup podataka odstupa od standardnog kosmološkog modela sa jačinom od 2,5 do 3,1 sigme, novi nagoveštaj da se tamna energija, sila koja ubrzava širenje svemira, možda menja tokom vremena.
Skup podataka, nazvan Unite, nastao je spajanjem dva ranija uzorka. Prvi je Pantheon+, a drugi je DES-SN5YR, deo istraživanja Dark Energy Survey objavljenog 2024. godine. Taj DES uzorak je tada prvi put nagovestio da bi tamna energija mogla biti promenljiva veličina, a nova kompilacija, kako je rekla Dejvis, tu naznaku potvrđuje, samo iz malo drugačijeg ugla merenja. Odvojeno od ovog istraživanja, instrument DESI je u sopstvenim merenjima zaostalih zvučnih talasa iz rane istorije svemira takođe našao nagoveštaje da se tamna energija menja kroz vreme, što Dejvis izdvaja kao dva potpuno nezavisna merenja koja idu u istom pravcu.
“Ponovo smo sastavili tri decenije astronomskih zapažanja u jedinstven, dosledan okvir”, rekao je Kamileri u saopštenju univerziteta.
U katalog je uneto oko tri decenije posmatranja, a stariji podaci su naknadno ispravljeni prema novom razumevanju ponašanja supernovih, kosmičke prašine i mase galaksija domaćina. “Tokom godina smo saznali mnogo više o tome kako se supernove ponašaju, tako da smo mogli da se vratimo i primenimo to poboljšano razumevanje na starije podatke”, objasnio je Kamileri. Dodao je da je uložen obiman rad da se povežu zapažanja sa različitih teleskopa različitih mogućnosti i da se u obzir uzmu kosmička prašina i masa galaksije domaćina, faktori koji mogu uticati na svetlost koja stiže od supernove.
Podaci o supernovim su, radi preciznijih kosmoloških ograničenja, ukršteni i sa merenjima zračenja zaostalog iz Velikog praska i sa mapama rasporeda galaksija u prostoru. Za ravan model sa konstantnom tamnom energijom, izveden isključivo iz kataloga Unite, dobijena je gustina materije od 0,310, sa greškom plus 0,012 i minus 0,011. Kada je tamna energija modelovana kao veličina koja se menja kroz vreme, uz parametre w0 i wa, dobijene su vrednosti w0 jednako minus 0,861 i wa jednako minus 0,60. Pokazatelj kvaliteta merenja tamne energije u tom modelu iznosi 315, što znači da je oblast nesigurnosti za w0 i wa suzena za oko 30 odsto u odnosu na ranija ograničenja.
Zašto odstupanje od 2,5 do 3,1 sigme nije dokaz
Prednost modela sa promenljivom tamnom energijom nad standardnim modelom iznosi 2,5 sigme kada se računa jednim statističkim postupkom (maksimalna a posteriori procena) i 3,1 sigmu kada se koristi drugi (maksimalna verodostojnost). To su frekventističke mere, i obe su ispod praga koji se u fizici uobičajeno traži za tvrdnju o otkriću, koji iznosi 5 sigmi. Autori rada dodatno navode da bajesovska analiza, drugi statistički pristup istim podacima, pokazuje samo slabu prednost modela sa promenljivom tamnom energijom nad standardnim modelom. Drugim rečima, sam katalog Unite ne dokazuje da se tamna energija menja, on samo dodaje još jedan nagoveštaj u tom pravcu, uz onaj koji je već stigao iz mernog instrumenta DESI.
“Umesto da potvrdimo standardni kosmološki model, koji pretpostavlja da je tamna energija fiksna i nepromenljiva, imamo više dokaza da se tamna energija možda menja tokom vremena”, rekao je Kamileri.
“Naši podaci o supernovim iz DES-a iz 2024. godine prvi su nagovestili da bi tamna energija mogla biti promenljiva tokom vremena, a ova nova kompilacija takođe vidi odstupanje od standardnog modela”, navela je Dejvis. “Dakle, dva potpuno nezavisna merenja su našla nagoveštaje vremenske promene tamne energije, što dovodi u pitanje pretpostavku standardnog modela da se tamna energija ne menja.”
Potvrda ili odbacivanje ovog nagoveštaja čeka nove podatke. Program DEBASS (Dark Energy Bedrock All-Sky Supernova) treba da katalogu doda još nekoliko stotina supernovih iz bliže okoline Zemlje, bliže nego što ih je zahvatio uzorak DES. Dok se ta merenja ne saberu sa postojećim katalogom, ostaje da odstupanje od standardnog modela, iako ponovljeno u dva nezavisna merenja, još nije preraslo u nešto više od nagoveštaja.
