Teleskop Roman poleće danas u 13.26 po srpskom vremenu

NASA-in svemirski teleskop Nensi Grejs Roman treba da poleti danas, u nedelju 30. avgusta, u 7.26 časova po istočnoameričkom letnjem vremenu, odnosno 13.26 po srednjoevropskom letnjem vremenu, sa lansirne rampe 39A u Kenedijevom svemirskom centru na Floridi. Nosač je raketa Falkon Hevi kompanije SpejsIks (SpaceX), visoka oko 230 stopa, sa 27 Merlinovih motora raspoređenih po devet u svakom od tri segmenta rakete i ukupnim potiskom preko pet miliona funti.

Odluka da se krene u lansiranje pala je u petak, kada su NASA i SpejsIks u Kenedijevom centru završile pregled spremnosti za lansiranje i teleskop dobio zvaničnu dozvolu za poletanje, o čemu smo pisali proteklih dana u tekstu “NASA dala zeleno svetlo za lansiranje teleskopa Roman”. Već sutradan, u subotu, raketa je izvučena iz hangara na rampu 39A i podignuta u vertikalan položaj, gde je dočekala jutrošnje lansiranje. Vremenska služba Svemirskih snaga Sjedinjenih Država, Space Launch Delta 45, procenjivala je 60 odsto izgleda za povoljne uslove u trenutku poletanja.

Šta teleskop nosi u svemir

Roman je težak oko 8.000 kilograma, odnosno 18.000 funti, i opremljen je glavnim ogledalom prečnika 2,4 metra, istih dimenzija kao kod svemirskog teleskopa Habl. Ogledalo je NASA dobila 2012. godine donacijom Nacionalne izviđačke kancelarije, sa otkazanog špijunskog satelitskog programa. Glavni instrument je infracrvena kamera od 300 megapiksela čije je vidno polje najmanje 100 puta šire od Hablovog, uz istu oštrinu snimka, tako da jedan njen kadar pokriva deo neba približno 1,5 puta veći od prividne veličine punog Meseca. Drugi instrument, koronograf, leti kao tehnološka demonstracija i služi za direktno posmatranje planeta oko drugih zvezda, blokiranjem svetlosti matične zvezde. Kompanija Teledyne isporučila je 18 infracrvenih senzorskih sklopova koji čine najveću infracrvenu žižnu ravan ikada napravljenu za astronomiju.

Portal 021 navodi da će Roman sakupljati preko 500 terabajta podataka godišnje i snimiti oko dve milijarde galaksija u glavnom pregledu neba, dok je Habl za približno 35 godina rada sakupio oko 400 terabajta.

Šesnaest godina do lansirne rampe

Program ima dugu istoriju. Počeo je u astrofizičkom pregledu decenije iz 2010. godine, koji je pod imenom Wide Field Infrared Survey Telescope (WFIRST) procenio cenu misije na 1,6 milijardi dolara uz lansiranje 2020. Posle tehničkih izmena, uključujući prelazak koronografa u status tehnološke demonstracije radi smanjenja troškova, NASA je misiju formalno odobrila za razvoj 2020. godine, sa procenjenom cenom od 3,9 milijardi dolara, uključujući pet godina naučnog rada. Ukupna cena programa danas, sa razvojem, lansiranjem i radom, iznosi oko 4,3 milijarde dolara. Zvanični rok spremnosti bio je maj 2027, a lansiranje se izvodi devet meseci ranije.

Šon Domagal-Goldman, direktor NASA-inog odeljenja za astrofiziku, tu razliku u rokovima opisao je ovako, u izjavi prenetoj na sajtu SpaceNews:

Složene stvari je teško isporučiti na vreme i u okviru budžeta, a ovaj tim je ostao u granicama svojih sredstava i isporučuje devet meseci ranije.

Ovo je šesta NASA misija lansirana Falkonom sa Kenedijevog centra, posle misija IXPE, Psyche, GOES-U, Europa Clipper i IMAP.

O naučnim ciljevima misije, na julskom brifingu koji prenosi SpaceNews, govorila je Džuli Mekeneri, glavna projektna naučnica za Roman u NASA:

Roman je spreman da izvede revolucionarne preglede koji će uticati na svaku oblast astronomije. Izvešćemo izuzetan popis planeta oko drugih zvezda, a moglo bi da potvrdi sadašnje naznake da je naš standardni model svemira netačan i da nas usmeri ka otkrivanju šta je tačno.

Sto dana do odredišta

Posle lansiranja sledi razvoj solarnih panela i štita od Sunca, a u narednim danima antene i poklopca otvora za posmatranje. Put do odredišta, tačke L2 sistema Sunce, Zemlja, udaljene oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje, traje oko 100 dana, tokom kojih tim obavlja komisioning teleskopa i instrumenata. Osnovna misija je planirana na pet godina, a teleskop je građen tako da može da radi još toliko, pri čemu granicu postavlja količina goriva na raspolaganju.

Uspešno lansiranje ne znači i odmah nauku. Roman prve podatke šalje tek pošto stigne na odredište i prođe kroz proveru svih sistema, pa NASA prve slike ne očekuje pre početka 2027. godine.