Teleskop Roman poleteo, odvojio se od rakete za 31 minut

Svemirski teleskop Nensi Grejs Roman poleteo je u nedelju, 30. avgusta, u 7.26 po istočnoameričkom letnjem vremenu, odnosno 13.26 po vremenu u Srbiji, sa lansirne rampe Launch Complex 39A u Svemirskom centru Kenedi na Floridi, na vrhu rakete Falkon hevi kompanije SpaceX. Teleskop se od rakete odvojio u 7.57 po istočnoameričkom vremenu, tačno 31 minut posle starta, i krenuo je ka tački L2 sistema Sunce Zemlja, odakle će narednih pet godina tragati za dokazima o tamnoj materiji, tamnoj energiji i planetama van Sunčevog sistema.

Portal Srpske novine je ranije tog dana javio najavu lansiranja, u tekstu “Teleskop Roman poleće danas u 13.26 po srpskom vremenu”. Sada je poznato da je do poletanja zaista došlo u najavljenom terminu i da je misija, kako saopštava NASA, krenula devet meseci pre prvobitno predviđenog roka. Teleskop nosi ime Nensi Grejs Roman, astronomke po kojoj je misija nazvana, a nadovezuje se na Habl i Džejms Veb: dok Veb detaljno posmatra pojedinačne, veoma udaljene objekte, Roman je projektovan za brze i široke preglede čitavog neba.

Falkon hevi je za poletanje upotrebio 27 motora Merlin, sa ukupnim potiskom većim od pet miliona funti. Prvi stepen rakete čine centralno jezgro i dva bočna pojačivača, dok je drugi stepen sa teleskopom postavljen na vrh centralnog jezgra. Posle prolaska kroz tačku najvećeg mehaničkog opterećenja, poznatu kao Maks Q, bočni pojačivači su se odvojili, a njihovi motori su se ugasili oko druge minute leta. Motor Merlin Vacuum drugog stepena upalio se prvi put oko četiri minuta posle poletanja. Pred lansiranje, 45. meteorološka eskadrila Svemirskih snaga SAD davala je 50 odsto izgleda za povoljne uslove, uz kumuluse i površinsko električno polje kao glavne prognostičke brige.

Posle odvajanja od rakete počelo je puštanje teleskopa u rad: razvlačenje solarnih panela i priprema za korekciju putanje na sredini puta ka odredištu. Tačka L2 nalazi se na suprotnoj strani Zemlje od Sunca. NASA navodi udaljenost od oko milion milja, dok agencija Rojters, čiji je izveštaj preneo N1, piše o oko 1,6 miliona kilometara, što su, zaokruženo, iste vrednosti izražene u različitim jedinicama.

Direktor Odeljenja za astrofiziku NASA Šon Domagal-Goldman je pre lansiranja domet misije opisao slikovito:

“Naravno, ovde ne govorimo o šumi, reč je o poznatom svemiru, a te ptice i drveća su supernove, galaksije, planete i zvezde.”

Glavna naučnica misije Roman u NASA centru Godard Džuli Mekineri je, prenosi N1, ocenila da teleskop ima osetljivost i rezoluciju uporedivu sa Hablovom, ali da nebo pretražuje znatno brže: “Ono što bi Roman obuhvatio za mesec dana, Hablu bi trebalo oko sto godina.” Direktorka Direktorata za naučne misije NASA Nikol Foks je, takođe prema N1, poletanje opisala rečima da su Habl i Džejms Veb dosad “gledali kroz ključaonicu svemira”, dok će Roman “razvaliti vrata”.

Glavno ogledalo teleskopa je iste veličine kao Hablovo, ali zbog jače zakrivljenog primarnog ogledala, sekundarnog ogledala postavljenog bliže njemu i veće glavne kamere, Roman jednim snimkom obuhvata oko sto puta veći deo neba. Za razliku od Habla, koji kruži oko Zemlje, Roman će kružiti oko Sunca. Glavni pregled neba trajaće duže od godinu dana i obuhvatiće više od dve milijarde galaksija, a NASA očekuje da će misija otkriti oko 100.000 novih planeta van Sunčevog sistema i ostaviti javnu arhivu podataka za dalja istraživanja zvezda, crnih rupa i strukture svemira.

Prema pisanju N1, vrednost projekta procenjuje se na oko četiri milijarde dolara. Osnovna misija je planirana na pet godina, uz zalihe goriva koje bi, po NASA-inim procenama, mogle da omoguće još pet godina rada. Do finansiranja se nije lako stiglo: administracija predsednika SAD Donalda Trampa je i tokom njegovog prvog i tokom drugog mandata pokušavala da smanji ili ukine sredstva za projekat Roman, ali ih je Kongres svaki put sačuvao u budžetu.

Poletanje i odvajanje od rakete su, prema dosadašnjim saopštenjima NASA, protekli po planu, ali misija time tek počinje. Razvlačenje solarnih panela, provera instrumenata i korekcija putanje ka tački L2 tek slede, a naučna posmatranja i glavni pregled neba počeće tek pošto se teleskop u potpunosti uhoda na svojoj poziciji, što će potrajati mesecima.