Njujork zabranio veštačku inteligenciju do osmog razreda

Njujorške javne škole, sistem sa skoro 600.000 učenika, od početka nove školske godine neće smeti da koriste generativnu veštačku inteligenciju u nastavi dece od predškolskog uzrasta do osmog razreda. Pravila su 2. septembra 2026. predstavili gradonačelnik Zohran Mamdani i školski kancelar Kamar Samjuels, nedelju dana pre početka nastave zakazanog za 10. septembar. Mediji u Njujorku je opisuju kao najstrožu ovakvu politiku u Sjedinjenim Državama.

Šta je prethodilo odluci

Do ograničenja se stiglo posle burne reakcije na prvu verziju uputstva, objavljenu u martu 2026. Ono je rizik po vrstama upotrebe delilo semaforskim sistemom i uglavnom se bavilo time šta sme nastavnik, dok je pitanje šta sme sam učenik ostalo gotovo nedirnuto. Roditeljske grupe su tada pokrenule peticiju za moratorijum na veštačku inteligenciju u školama, hiljade ljudi ju je potpisalo, a deseci roditelja su nezadovoljstvo izneli i na sastancima školskih odbora. Više od polovine članova Gradskog veća Njujorka potpisalo je pismo kojim od gradonačelnika i kancelara traži pauzu u korišćenju veštačke inteligencije u nastavi. Samjuels je u maju priznao da je prvobitno uputstvo promašilo cilj i najavio konačnu, strožu verziju, čija je dorada trajala oko dva meseca i školama ostavila malo vremena za pripremu.

Pravila po uzrastu

Deca od predškolskog uzrasta do drugog razreda neće imati lične uređaje na času, u učionicama ostaju samo pametne table. Učenicima od trećeg do petog razreda vreme na ličnom uređaju ograničeno je na 30 minuta dnevno, a učenicima od šestog do osmog razreda na 45 minuta. Sama generativna veštačka inteligencija, dakle četbotovi, digitalni tutori zasnovani na veštačkoj inteligenciji i nastavni programi zasnovani na ovoj tehnologiji, zabranjena je svim učenicima zaključno sa osmim razredom. Srednjoškolcima je pristup dozvoljen samo u ograničenom obliku, kroz pet pilot programa vezanih za pismenost i pripremu za posao.

Objašnjavajući razlog za tako oštru granicu prema mlađim uzrastima, Mamdani je poručio:

“Tehnološka industrija hoće da poverujemo da rano obrazovanje pokretano veštačkom inteligencijom nije samo neizbežno, nego i neophodno. Mi to ne vidimo tako.”

U saopštenju koje prenosi Tanjug, gradonačelnik je najavio i period provere pre šireg uvođenja tehnologije: “Grad uvodi moratorijum na generativnu veštačku inteligenciju i narednu godinu ćemo provesti proučavajući uticaje ove tehnologije.”

Šta sme nastavnik, šta ne sme

Nastavnicima ostaje dozvoljeno da veštačku inteligenciju koriste za pripremu časa, prevođenje materijala i pisanje obaveštenja roditeljima. Zabranjeno im je da je koriste za ocenjivanje učeničkih radova, praćenje ponašanja, savetovanje u kriznim situacijama i izradu planova za posebno obrazovanje. Predviđeni su i izuzeci od opšte zabrane: standardizovana testiranja iz čitanja i matematike koja se već rade na računaru ostaju nepromenjena, a posebni aranžmani važe i za učenike koji tek uče engleski jezik i učenike sa smetnjama u razvoju.

Ono što uputstvo ne razrađuje jeste kontrola primene. Škole imaju svega nedelju dana da se pripreme pre 10. septembra, a nadležni nisu precizirali kako će se ograničenja proveravati u praksi, u sistemu sa hiljadama učionica.

Sindikat nastavnika: oprez, ne oduševljenje

Predsednik sindikata nastavnika UFT, Majkl Malgru, ocenio je da su roditeljske pritužbe na veštačku inteligenciju bile deo pritiska koji je doveo do strožih pravila. U nedavnom gostovanju u emisiji “Up Close” rekao je da su roditelji sve uznemireniji zbog veštačke inteligencije, jer sve što čuju jesu strašne priče o njoj, i da imaju pravo da budu zaštitnički nastrojeni prema svojoj deci. Samu tehnologiju je označio kao “veoma opasnu stvar”, a školama je, prema njegovim rečima, poručio da nove proizvode izbegavaju dok se kako treba ne provere. Dodao je i da nastavnici i direktori škola, svega nedelju dana pred početak godine, još uvek nemaju jasna uputstva o primeni.

Šta ostaje otvoreno

Odluka menja pravila igre za skoro 600.000 učenika, ali ne donosi dokaz da će ograničenje ekrana i zabrana četbotova zaista popraviti ishode učenja. Sam grad to i ne tvrdi: najava da će naredna godina biti posvećena proučavanju uticaja tehnologije znači da ni gradska uprava za sada nema odgovor, samo raniju, blažu politiku za koju je sopstveni kancelar priznao da nije uspela. Da li će nadzor nad primenom uopšte biti moguć u sistemu ove veličine i da li će pravila izdržati prvi susret sa svakodnevnicom učionice, pokazaće tek početak nastave 10. septembra.