ALMA: vrela mrlja na Betelgezu stoji već sedam godina
Poređenje snimaka mreže ALMA iz 2015. i 2023. godine pokazalo je da najsjajnija vrela mrlja u unutrašnjoj atmosferi Betelgeza nije promenila mesto, duže nego što modeli konvekcije predviđaju.
Tim astronoma predvođen Bilom Dentom, sa Evropske južne opservatorije i Univerziteta u Mančesteru, snimio je unutrašnju atmosferu crvenog superdžina Betelgez mrežom ALMA u pustinji Atakama u Čileu i uporedio je sa snimcima iz 2015. godine. Pokazalo se da je najsjajnija vrela mrlja na disku zvezde ostala na skoro istom mestu, sa sličnim intenzitetom, što opservatorija ALMA u saopštenju opisuje kao trajanje od najmanje sedam godina. Tekst na sajtu Phys.org, zasnovan na istom radu, navodi preciznije 7,3 godine. Reč je o prvom snimanju unutrašnje atmosfere Betelgeza otkako je zvezda 2020. godine dramatično potamnela, pa nalaz nosi težinu za razumevanje onoga što se sa njom trenutno dešava.
Betelgez je udaljen oko 600 svetlosnih godina od Zemlje i ima poluprečnik oko 800 puta veći od Sunčevog, što ga čini jednim od retkih crvenih superdžinova čiju atmosferu ALMA može da razloži u detalje. Tokom 2020. godine, u epizodi poznatoj kao Veliko potamnjenje, zvezda je oslabila oko 2,5 puta, a otad su astronomi tražili objašnjenje za brze promene na njenoj površini. Poslednji put je ALMA bila usmerena baš na Betelgez 2015. godine, dakle pre Velikog potamnjenja, pa novo posmatranje omogućava direktno poređenje pre i posle tog događaja.
Posmatranja su izvedena u najdužoj baznoj konfiguraciji mreže, koju čini 66 radio antena, na talasnim dužinama od 0,6 do 1,4 milimetra. Takva postavka je dala rezoluciju od oko 7 miliarksekundi, što opservatorija poredi sa razlikovanjem detalja od 13 metara na površini Meseca. Snimljeni sloj atmosfere ima prosečnu temperaturu od oko 2300 kelvina, a najsjajnija vrela mrlja je do oko 800 kelvina toplija od okolnog gasa. Najtoplije oblasti nalaze se na severoistoku i jugozapadu zvezdanog diska, a poluprečnik vidljive površine varira i do 6 odsto, pa zvezda ni izbliza nije pravilna lopta.
Da li su vrele mrlje povezane sa pratiocem Betelgeza?
Raspored vrelih mrlja poklapa se sa pretpostavljenom orbitom manje zvezde koja kruži blizu Betelgeza, za čije postojanje su astronomi našli čvrste dokaze u julu 2026. godine. Istraživači to opisuju kao zanimljivo poklapanje, ali ne kao dokazanu vezu. Ako je orbita pratioca poravnata sa ekvatorijalnom ravni Betelgeza, to bi po njihovoj pretpostavci moglo da znači da su najsjajnije i najtrajnije vrele mrlje bliže polovima zvezde, gde je konvekcija možda stabilnija.
“Njena buduća sudbina supernove čini fascinantnim to da znamo kako zapravo izgleda sada”, rekao je Bil Dent u saopštenju opservatorije ALMA.
Rad, pod naslovom ALMA high resolution observations of Betelgeuse: Persistent structure spanning the inner atmosphere, biće objavljen u časopisu Astronomy and Astrophysics, sa oznakom 10.1051/0004-6361/202660964, a pretisak je već dostupan na arXivu pod brojem 2608.19339. Opservatorija ALMA je saopštenje objavila 24. avgusta 2026. godine, dok je tekst na sajtu Phys.org izašao 4. septembra, i tada rad prema toj formulaciji tek treba da bude objavljen u časopisu, iako već nosi DOI i arXiv oznaku.
Istraživanje pokazuje da postojani obrasci u atmosferi Betelgeza traju duže nego što predviđaju modeli velikih konvektivnih ćelija, ali ne dokazuje da su vrele mrlje uzrokovane pratiocem zvezde, niti da je taj pratilac u orbiti koja odgovara ekvatoru Betelgeza. Autori sami navode da je za potvrdu te veze potrebno dodatno posmatranje mrežom ALMA.
