Džejms Veb: Hariklo menja svoje prstenove za par godina
Poređenje novih snimaka svemirskog teleskopa sa merenjima iz prethodne decenije pokazuje da se dva uska prstena oko malog ledenog tela Hariklo menjaju u suprotnim smerovima za svega nekoliko godina.
Tim naučnika predvođen Institutom za astrofiziku Andaluzije (IAA-CSIC) objavio je da se prstenovi malog ledenog tela Hariklo menjaju na vremenskoj skali od svega nekoliko godina. Hariklo je telo prečnika oko 250 kilometara koje kruži oko Sunca između Saturna i Urana, na oko 17 astronomskih jedinica, i poznato je po dva uska prstena, retkoj pojavi kod tako malih objekata u Sunčevom sistemu. Rad je objavljen 9. septembra 2026. u časopisu Science Advances, pod naslovom “JWST stellar occultation reveals unexpected changes in Chariklo’s ring system”.
Do otkrića se došlo poređenjem novih podataka sa svemirskog teleskopa Džejms Veb sa merenjima prikupljenim tokom prethodne decenije. Hariklo je 2013. postao prvo malo telo van velikih planeta za koje je utvrđeno da ima prstenove, a otkriće je potvrđeno radom objavljenim u časopisu Nature 2014. godine, pošto je zvezda pri prolasku Hariklo kroz vidno polje dvaput zatamnjena, simetrično pre i posle samog tela. Do tada se smatralo da prstenove imaju isključivo divovske planete, poput Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna.
Kako je snimljena okultacija?
IAA-CSIC je 18. oktobra 2022. vodio posmatranje zvezdane okultacije, tehnike kojom se meri pad sjaja zvezde dok telo i njegovi prstenovi prolaze ispred nje. Bila je to prva okultacija ikad unapred predviđena i isplanirana baš za Džejms Veb. Hariklo se u tom trenutku kretao brzinom od 2,5 kilometra u sekundi u odnosu na teleskop, koji se nalazi u Lagranžovoj tački L2, oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje, u pravcu suprotnom od Sunca. Kamera za blisko infracrveno svetlo (NIRCam) snimila je događaj kroz filtere na oko 1,5 i 3,2 mikrometra. Od ukupno 14.827 snimaka, analiza se prema navodima portala SpaceDaily oslonila na 1.646 uzetih oko predviđenog trenutka okultacije.
Istraživanje je vodio Pablo Santos-Sanz sa IAA-CSIC, uz saradnike Jučela Kilića, Seliju Navas i Nikolasa Moralesa sa istog instituta, i timove iz Španije, Brazila, Francuske, Mađarske i Sjedinjenih Država.
“Poređenje posmatranja Džejms Veba sa onima dobijenim tokom drugih zvezdanih okultacija u poslednjoj deceniji omogućilo nam je da otkrijemo suprotne promene na dva prstena: dok unutrašnji prsten pokazuje znatno veću neprozirnost, spoljašnji pokazuje manju”, rekao je Santos-Sanz u saopštenju IAA-CSIC, koje prenosi El Debate.
Šta pokazuju brojke
Unutrašnji prsten, označen kao C1R, širok je od 6 do 7 kilometara i nalazi se na oko 390 kilometara od centra Hariklo. Spoljašnji, C2R, širok je 2 do 4 kilometra, na oko 405 kilometara od centra, sa razmakom od oko 9 kilometara između njih. Prema portalu SpaceDaily, koji jedini iz dostupnih izvora navodi konkretne brojke iz rada, unutrašnji prsten je u odnosu na merenja iz 2017. postao oko 50 odsto neprozirniji, dok je spoljašnji postao oko 60 odsto manje neproziran. Radijalni položaj oba prstena, navodi isti portal, ostao je u granicama merenja nepromenjen. Ni saopštenje IAA-CSIC ni prenosi na Yahoo-u i El Debateu ne navode te procente, nego govore uopšteno o “znatno većoj” odnosno “manjoj” neprozirnosti.
Promena neprozirnosti ne znači nužno da je materijala u prstenu fizički manje ili više. Neprozirnost pokazuje koliko jako materijal blokira svetlost zvezde iza sebe, a na nju utiču i količina materijala, i veličina čestica, i talasna dužina na kojoj se posmatra.
“Naši rezultati nas teraju da preispitamo kako se prstenovi formiraju, kako se razvijaju i koji mehanizmi održavaju njihovu stabilnost”, izjavio je Santos-Sanz za Space.com.
Otkriće je istovremeno i tehnološki iskorak. “Da bismo to postigli, morali smo sa izuzetnom preciznošću da poznajemo orbitu Hariklo, poziciju zvezde, zahvaljujući misiji Gaja Evropske svemirske agencije, i putanju samog Džejms Veba oko Lagranžove tačke L2”, objasnio je Jučel Kilić, postdoktorski istraživač na IAA-CSIC, u saopštenju instituta.
Šta ovo ne dokazuje
Uzrok promena ostaje otvoreno pitanje, i sami autori navode da postoje tri moguća objašnjenja koja se ne isključuju: stvarnu vremensku evoluciju materijala u prstenovima, razliku koja potiče od toga što je Džejms Veb posmatrao u infracrvenom delu spektra dok su ranija merenja rađena uglavnom u vidljivoj svetlosti, ili kombinaciju oba efekta. Portal SpaceDaily prenosi i procenu da bi gubitak neprozirnosti spoljašnjeg prstena, ako je stvaran, značio da se materijal rasipa na vremenskoj skali od svega nekoliko meseci do godinu dana bez nekog mehanizma koji ga održava, što samo po sebi ne objašnjava zašto mu se radijus od otkrića 2013. nije promenio.
Rezultat počiva na jednoj studiji i jednoj novoj okultaciji, ne na nizu ponovljenih nezavisnih merenja. Autori zato sami ističu da tek dodatna posmatranja, uključujući buduću okultaciju u vidljivoj svetlosti, mogu da razdvoje stvarnu promenu materijala od efekta talasne dužine. Do tada ostaje otvoreno i pitanje kako oba uska prstena uopšte zadržavaju svoj oblik, jer za to postoje samo pretpostavke, poput malih pratećih meseca ili rezonanci povezanih sa nepravilnim oblikom samog Hariklo.
