NASA teleskop Swift pada na Zemlju, rizik 1 prema 2.100

Teleskop Swift, svemirska letelica NASA teška oko 1.450 kilograma, danas bi trebalo da padne iz orbite i uđe u Zemljinu atmosferu. Prema blogu NASA od 2. novembra, Svemirska sila SAD procenjuje da će se to desiti oko 3:30 po istočnoameričkom vremenu 4. novembra, odnosno oko 9:30 po beogradskom, uz nesigurnost od 11 sati. Do objave ovog teksta nijedan izvor nije potvrdio da se ulazak već dogodio.

Kada tačno pada: tri različite procene

Pošto je letelica van kontrole, vreme se računa iz radarskih podataka i podataka o gornjim slojevima atmosfere, pa se procene menjaju kako se bliži kraj. Prozor koji navodi NASA proteže se od oko 22:30 u utorak, 3. novembra, do oko 20:30 u sredu po beogradskom vremenu. Australijski ABC News naveo je dve procene koje se razlikuju od te, pa su sve tri ovakve:

• program SWORD, koji finansira NASA: oko 18:37 po beogradskom vremenu 3. novembra, uz grešku od nekoliko sati
• korporacija Aerospace: oko 10:11 po beogradskom vremenu 4. novembra, uz grešku od 12 sati
• Svemirska sila SAD, prema NASA: oko 9:30 po beogradskom vremenu 4. novembra, uz grešku od 11 sati

Masa letelice se u izvorima navodi različito: NASA i CBS News pišu o oko 3.200 funti (oko 1.450 kilograma), ABC o oko 1,5 tone, a Spaceflight Now o oko 1,6 američkih tona.

Gde mogu pasti ostaci?

NASA očekuje da najveći deo letelice izgori. Portparolka NASA Elizabet Šo je to ovako sažela:

„NASA očekuje da će najveći deo letelice izgoreti dok prolazi kroz atmosferu.”

Neki delovi ipak mogu da prežive. Glavni naučnik misije Bred Cenko rekao je za CBS News da je reč o delovima od volframa, metala gušćeg od olova, i o delovima ogledala. Zbog male nagnutosti orbite prema ekvatoru (inklinacije), ostaci mogu pasti samo između 20,6 stepeni južne i 20,6 stepeni severne geografske širine. Srbija leži oko 44 stepena severno, pa je daleko van te zone. U pojasu pada su delovi Afrike, Australije, Indije, jugoistočne Azije i Centralne i Južne Amerike, a ABC dodaje da orbita prelazi severnu Australiju južno do Mekeja, Tenant Krika i Marbl Bara.

Bred Taker, astrofizičar sa Australijskog nacionalnog univerziteta, za ABC je objasnio zašto je okean najverovatnije odredište:

„Ako je 70 odsto Zemlje okean, 30 odsto je kopno. Dakle, tri od deset puta pada na kopno, a ne u okean.”

Rizik da neko na Zemlji bude povređen NASA procenjuje na oko 1 prema 2.100. „Rizik da bilo ko na Zemlji bude povređen je mali, otprilike 1 prema 2.100”, rekla je Elizabet Šo.

Zašto je Swift pao pre nego što ga je neko spasao?

Letelica je lansirana 20. novembra 2004. raketom Delta 2, a planirana osnovna misija trajala je dve godine. Spuštanje je ubrzala pojačana aktivnost Sunca, koja zagreva i širi gornju atmosferu pa kočenje postaje jače. U junu je teleskop bio na oko 340 kilometara visine.

NASA je 2025. platila firmi Katalyst Space 30 miliona dolara za pokušaj spasavanja. Robot LINK, lansiran 3. jula 2026. poslednjom raketom Pegasus XL, trebalo je da tri robotske ruke uhvate Swift i podignu ga na oko 370 milja (oko 595 kilometara). LINK je izgubio kontrolu orijentacije i prišao samo na 7 do 9 milja (11 do 14 kilometara). NASA je odustala od hvatanja 19. avgusta, a LINK je pao u septembru.

Teleskop je 20. oktobra, na oko 275 kilometara, prešao tačku bez povratka. Ušao je u bezbedni režim, a operateri sa Univerziteta Pen Stejt poslali su komandu kojom je misija završena. Džared Ajzakman, administrator NASA, ocenio je to ovako:

„Ovo nije ishod ka kome smo radili, ali to ne menja zašto je ova misija vredela pokušaja.”

Šta je Swift zabeležio za 22 godine

Prema Spaceflight Now, Swift je zabeležio više od 2.000 gama bljeskova i proučio više od 1.400 supernova. Njegova arhiva ima oko 12 terabajta podataka i citirana je u oko 7.000 radova. Među važnim rezultatima su:

• 2005: prvi naknadni sjaj kratkog gama bljeska, koji je trajao 0,03 sekunde
• 2008: bljesak udaljen 7,5 milijardi svetlosnih godina, koji je nakratko bio vidljiv golim okom
• 2017: neočekivano jaka ultraljubičasta svetlost posle spajanja dve neutronske zvezde

Džon Nousek, astronom sa Univerziteta Pen Stejt koji je vodio kontrolni tim, rekao je za CBS News:

„Znali smo da će ovaj dan doći još pre nego što je Swift lansiran.”

Bred Taker je za ABC dodao da Swift možda nije velik i popularan kao Habl ili svemirski teleskop Džejms Veb, ali da su ga astronomi koristili godinama: „Žalosno je to što se završava, ali bio je gore 22 godine.”

Habl čeka sličan kraj

Swift nije jedina starija letelica koja će pasti. NASA očekuje da Habl, oko 8,4 puta teži od Swifta, uđe u atmosferu 2033. ili 2034. godine. NASA je 29. oktobra tražila od firmi predloge za podizanje, servisiranje ili kontrolisani pad Habla.

Za Swift su svi brojevi iz ovog teksta procene, ne merenja. Tačno vreme, mesto pada i to koji delovi prežive biće poznati tek kad ulazak bude završen i kad Svemirska sila i NASA objave podatke.