Vojadžer 1 bio dva dana bez signala, uzrok istražuju
NASA i JPL objavili su da sonda nije odgovarala 18. i 19. oktobra, a 20. oktobra se javila sama. Za 18. novembar najavljena je udaljenost od jednog svetlosnog dana.
Mreža antena Deep Space Network nije uhvatila radio signal sonde Vojadžer 1 u dva zakazana pokušaja veze, 18. i 19. oktobra 2026, sa razmakom od 24 sata. Signal se ponovo pojavio 20. oktobra i veza je od tada stalna. To su 29. oktobra saopštili NASA i Laboratorija za mlazni pogon (JPL) u Južnoj Kaliforniji, uz najavu da sonda 18. novembra stiže na udaljenost od jednog svetlosnog dana.
Šta se dogodilo sa Vojadžerom 1?
Prekid je trajao 48 sati, a sonda je u to vreme bila oko 24 milijarde kilometara (16 milijardi milja) daleko od Zemlje. Tim nije morao da šalje komande za otklanjanje kvara, jer se veza vratila sama.
Inženjeri su za sada utvrdili da se jedna grupa potisnika isključila i da su se automatski uključili rezervni. Takva zamena je unapred programirana: kada računari na sondi otkriju da nešto nije u redu sa aktivnim potisnicima, uključuje se zaštita od kvara (fault protection). Ona prebacuje sondu u bezbedan, stabilan režim i zaustavlja redovan rad, da bi inženjeri imali vremena da dijagnostikuju problem. Uzrok gubitka veze se još istražuje.
Karim Badarudin (Kareem Badaruddin), menadžer misije Vojadžer u JPL-u, rekao je u saopštenju, u prevodu sa engleskog:
„Ovo je prvi put da vidimo da sonda radi nešto ovako, ali smo i u fazi misije u kojoj moramo da očekujemo neočekivano. Laknulo nam je što smo ponovo u kontaktu sa Vojadžerom 1 i željni smo da razumemo šta se dogodilo.”
Zašto su u septembru menjani uređaji na sondi?
Početkom septembra 2026. inženjeri su na Vojadžeru 1 isključili tri uređaja i zamenili ih sa tri uređaja koja troše manje struje. Akcija ima nadimak „Big Bang” i završena je oko šest nedelja posle iste zamene na Vojadžeru 2.
Obe sonde dobijaju struju iz radioizotopskih termoelektričnih generatora, koji toplotu raspada plutonijuma pretvaraju u električnu energiju. Zaliha plutonijuma se stalno smanjuje, pa svaka sonda gubi oko 4 vata snage godišnje. Šest uređaja iz zamene ujedno greje sondu, zbog čega su sva tri morala da se zamene istovremeno: samo tako je potrošnja pala, a toplota ostala ravnomerno raspoređena.
Misija je lansirana 1977. sa 10 naučnih instrumenata. Poslednjih godina manjak struje je naterao tim da ugasi još dva. Bez zamene „Big Bang” na Vojadžeru 1 bi već u leto 2027. morao da se isključi još jedan instrument. Vojadžeri su jedine letelice koje su direktno proučavale međuzvezdani prostor, oblast van heliosfere.
Šta znači jedan svetlosni dan?
Sonda se kreće brzinom od 61.155 kilometara na sat (38.000 milja na sat). Dana 18. novembra 2026. biće udaljena 25,89 milijardi kilometara (16,09 milijardi milja) od Zemlje, što odgovara jednom svetlosnom danu. Radio talasu treba 24 sata da stigne do sonde, a odgovor nazad putuje još 24 sata.
Suzan Dod (Suzanne Dodd), rukovodilac projekta Vojadžer u JPL-u, opisala je to u saopštenju ovako, u prevodu:
„Ako želite da pozdravite Vojadžer, pošaljete poruku, odete kući i čekate dva dana dok konačno ne dobijete odgovor.”
NASA navodi da sonda tim danom neće registrovati nikakvu promenu u okolini i da se na njoj ništa neće promeniti. Značaj datuma je u tome što pokazuje veličinu svemira i izdržljivost najudaljenijeg istraživača koji je čovek poslao.
Šta saopštenje ne objašnjava
Saopštenje ne kaže zašto se grupa potisnika isključila i ne povezuje prekid veze sa septembarskom zamenom uređaja. Zna se samo šta su inženjeri do sada uočili: potisnici su promenjeni, zaštita od kvara je radila, a sonda je bila nedostupna dva zakazana pokušaja veze. Dok istraga traje, uzrok ostaje nepoznat.
