Jesen 2026. počinje u sredu u 2.05, traje 89 dana
U noći između utorka i srede, tačno u 2.05, Sunce prelazi nebeski ekvator i počinje astronomska jesen 2026. Traje 89 dana, 20 sati i 45 minuta, do zimskog solsticija 21. decembra.
Astronomska jesen na severnoj polulopti počinje u noći između utorka, 22. i srede, 23. septembra 2026. godine, tačno u 2 sata i 5 minuta po vremenu u Srbiji. Po svetskom koordinisanom vremenu, UTC, taj trenutak pada 23. septembra u 0 sati i 5 minuta. U tom momentu Sunce, gledano sa Zemlje, prelazi nebeski ekvator i seli se sa severne na južnu nebesku poluloptu, što astronomi nazivaju jesenja ravnodnevica ili ekvinocij.
Deo domaćih medija poslednjih dana najavljuje početak jeseni pod datumom 22. septembar, dok portali K1 info i Dan u Beogradu navode 23. septembar u 2.05 časova, uz napomenu da je reč o prelasku u noći između ta dva dana. Razlika dolazi otuda što se isti astronomski trenutak može opisati na oba načina: događaj počinje uveče 22. septembra i traje do posle ponoći, kada je već 23. septembar. Tačan trenutak, prema oba izvora koji ga navode precizno, jeste 2 sata i 5 minuta, u noći koja spaja ta dva datuma.
Naziv ekvinocij potiče od latinskih reči aequus, jednak, i nox, noć. Otuda i uvreženo shvatanje da su na dan ravnodnevice dan i noć podjednako dugi. To je približno tačno, ali ne i potpuno. Izlazak i zalazak Sunca mere se po gornjoj ivici sunčevog diska, a ne po njegovom centru, a Zemljina atmosfera dodatno prelama svetlost, pa je obdanica na sam dan ekvinocija nekoliko minuta duža od 12 sati. Trenutak kada su dan i noć zaista jednaki, takozvani ekviluks, nastupa tek nekoliko dana posle zvaničnog početka jeseni.
U Beogradu će 23. septembra Sunce izaći oko 6 sati i 26 minuta, a zaći oko 18 sati i 34 minuta, pa će obdanica trajati nešto duže od 12 sati.
Astronomska jesen ove godine traje 89 dana, 20 sati i 45 minuta. Završava se 21. decembra 2026. godine u 22 sata i 50 minuta, kada nastupa zimski solsticij i počinje astronomska zima. Do tada će se dani postepeno skraćivati, a noći produžavati, sve do najkraćeg dana u godini.
Jedna promena koja pada u ovaj period nije astronomska nego administrativna. U noći između subote, 24. i nedelje, 25. oktobra, kazaljke na satovima pomeraju se sat vremena unazad, sa 3 na 2 časa, čime počinje zimsko računanje vremena.
Na nebu ove nedelje, od 19. do 25. septembra, nema izraženog meteorskog roja. Za posmatrača na oko 45 stepeni severne geografske širine, broj sporadičnih meteora, onih koji se ne mogu povezati ni sa jednim poznatim rojem, iznosi oko 2 na sat uveče i oko 10 na sat u poslednjem satu pred zoru. Mesec u toj nedelji prelazi iz polovične u skoro punu fazu, pa će mesečina krajem nedelje otežavati posmatranje slabijih meteora.
Podatak o tačnom trenutku ravnodnevice ne treba mešati sa utiskom da su dan i noć te srede potpuno izjednačeni, niti da svaka godina donosi isti sat i minut. Zbog razlike između kalendarske godine od 365 dana i astronomske godine od oko 365 i četvrt dana, trenutak ekvinocija se iz godine u godinu pomera za nekoliko sati unapred, a vraća unazad u prestupnim godinama. Ovogodišnji termin od 2 sata i 5 minuta važi isključivo za 2026. godinu i ne prenosi se automatski na naredne jeseni.
