Starship: prvi orbitalni let 28. septembra, buster na rampi
Buster Super Heavy B21 stigao je na rampu u Starbejsu. SpaceX cilja prvi orbitalni let Starshipa 28. septembra u 14.15 po srpskom vremenu, odobrenje FAA još nije stiglo.
Kompanija SpaceX je u noći između 20. i 21. septembra izvezla buster Super Heavy oznake B21 iz montažne hale u Starbejsu, u Teksasu, i oko dva sata kasnije ga postavila na lansirnu rampu 2. Reč je o pripremi za let 14, prvi planirani orbitalni let sistema Starship, koji je pomeren sa 22. na 28. septembar. Kod nas o ovoj pripremi do sada nije pisano.
Lansiranje je zakazano za ponedeljak, 28. septembar, u 7.15 časova po centralnom vremenu SAD, odnosno 12.15 po Griniču, što je 14.15 po vremenu u Srbiji. Prozor za start traje 75 minuta, sa rampe 2, takozvanog Pad B, u Starbejsu. Prvobitni datum bio je 22. septembar; SpaceX je let pomerio za nedelju dana i razlog nije javno naveo, prenosi Engadget. “Cilja lansiranje Starship leta 14 već u ponedeljak, 28. septembra, u zavisnosti od odobrenja regulatora”, navela je kompanija u objavi koju prenosi Engadget.
Gornji stepen nosi oznaku S41, a cela misija je dobila naziv Starship Flight 14 i Starlink 31-1. Buster Super Heavy visok je 72 metra i širok 9 metara, brod Starship visok je 52 metra, a buster pokreće 33 motora Raptor. Svih trinaest dosadašnjih letova Starshipa bilo je suborbitalno; 28. septembar bi bio prvi put da sistem stvarno uđe u orbitu.
Ako let uspe, Starship treba da izbaci 26 satelita Starlink V3 u orbitu na visini od oko 275 kilometara, sa nagibom staze od 30 stepeni prema ekvatoru. Svaki satelit V3 nosi kapacitet preuzimanja od 1 Tbps, deset puta više nego prethodna generacija V2, i slanja od 160 Gbps, pa 26 satelita mreži dodaje ukupno 26 Tbps. Brod bi trebalo da napravi oko šest krugova oko Zemlje za skoro deset sati, potom upali jedan motor za silazak iz orbite i padne u Tihi okean zapadno od Čilea. Buster Super Heavy sleće u Meksički zaliv, bez pokušaja hvatanja lansirnom kulom.
Na prethodnom letu, u julu, Starship je suborbitalnom putanjom nosio 20 satelita V3, i svi su izgoreli u atmosferi oko 20 minuta posle odvajanja. Taj let je bio samo provera da li brod uopšte može da ponese novu generaciju satelita. Ovoga puta bi 26 satelita trebalo da ostanu u orbiti, razviju antene i solarne panele, i posle nekoliko nedelja počnu da opslužuju korisnike.
Konačnu reč o letu ima američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA), koja odobrenje za let još nije izdala. U izjavi koju prenosi Spaceflight Now, agencija je navela:
Pored završetka pregleda uticaja na životnu sredinu, zahtevi za dozvolu moraju da ispune i standarde bezbednosti, politike prema teretu i finansijske odgovornosti FAA-e da bi let bio odobren.
To bi bio prvi put da FAA izdaje orbitalnu dozvolu za objekat veličine Starshipovog gornjeg stepena, visokog 52 metra. Ako deorbitalni manevar ne prođe kako treba, nekontrolisan povratak u atmosferu mogao bi da rasprši veće delove broda po Zemlji, pa agencija proverava i bezbednosne i finansijske uslove pre nego što izda dozvolu.
Datum je već jednom pomeren, bez javnog objašnjenja, a odobrenje regulatora i dalje nedostaje. Dok FAA ne izda dozvolu, 28. septembar ostaje najavljen termin, ne i potvrđen.
