CGM: 44 odsto manje smrti kod dijabetičara na insulinu

Ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji koriste bazalni insulin i koji su počeli da nose senzor za neprekidno merenje glukoze (CGM) imali su za 44 odsto manji rizik od smrti iz bilo kog uzroka posle godinu dana korišćenja, u poređenju sa onima bez senzora. To pokazuje analiza predstavljena danas, 28. septembra, na 62. kongresu Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Milanu, koji traje do 2. oktobra. Istraživanje je vodio prof. Jochen Seufert sa Univerzitetske bolnice u Frajburgu, u saradnji sa istraživačima kompanije Abbott, proizvođača senzora FreeStyle Libre, čiji su uređaj nosili gotovo svi korisnici CGM-a u analizi.

CGM je mali senzor koji se lepi na kožu i meri nivo glukoze, a očitane vrednosti šalje na mobilni telefon, poseban čitač ili sistem za automatsku isporuku insulina. Tehnologija je već pokazala da poboljšava kontrolu šećera u krvi i smanjuje epizode opasno niskog šećera kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2. Njena uloga u smanjenju dugoročnih komplikacija kod pacijenata sa tipom 2 koji su na bazalnom insulinu do sada nije bila jasna, a istraživači kažu da je ova analiza prva koja pokazuje povezanost CGM-a sa nižim rizikom od smrti kod te grupe pacijenata.

Šta pokazuje analiza

Istraživači su koristili platformu Truveta, bazu anonimizovanih elektronskih zdravstvenih kartona koja obuhvata više od 140 miliona stanovnika Sjedinjenih Država. Upoređeno je 13.935 odraslih pacijenata koji su prvi put podigli recept za CGM sa isto toliko pacijenata koji senzor nisu koristili, u periodu od 1. januara 2017. do 18. marta 2024. Dve grupe su uparene po 29 osobina na početku praćenja, uključujući starost, pol, trajanje dijabetesa, vrednost HbA1c i učestalost korišćenja zdravstvenih usluga, da bi se smanjio uticaj drugih razlika. Prosečna starost učesnika bila je 58 godina, a 47 odsto su bile žene.

Rezultati posle praćenja od 12 i 24 meseca:

• smrt iz bilo kog uzroka: 1,16 odsto korisnika CGM-a naspram 2,09 odsto onih bez senzora posle godinu dana; 2,12 naspram 3,26 odsto posle dve godine
• novi srčani i krvnosudovni događaji (infarkt, srčana slabost, šlog ili tranzitorni ishemijski napad, bolest perifernih arterija): ređi za 26 odsto posle godinu dana i za 24 odsto posle dve godine
• ponovljeni srčani i krvnosudovni događaji: ređi za 35 odsto posle godinu dana i za 36 odsto posle dve godine
• bolničko lečenje zbog srčane slabosti: ređe za 54 odsto posle godinu dana i za 47 odsto posle dve godine

Nalazi su ostali dosledni i kada su iz analize isključeni period pandemije kovida i smrtni slučajevi u prvih 90 dana praćenja.

Izvori se razilaze oko tačnog procenta smanjenja rizika od smrti. Saopštenje sa samog kongresa EASD navodi 44 odsto posle godinu dana i 35 odsto posle dve godine, dok saopštenje kompanije Abbott, koja je učestvovala u istraživanju, navodi 45 odsto i 36 odsto. Metodologija i baza podataka su iste u oba saopštenja, razlika je samo u objavljenom procentu.

“Naša studija ukazuje na to da CGM može da napravi stvarnu razliku za dugoročno zdravlje ljudi sa dijabetesom tipa 2 kojima je potreban insulin, i da može da pomogne u smanjenju rizika od prevremene smrti”, rekao je prof. Jochen Seufert, rukovodilac studije sa Univerzitetske bolnice u Frajburgu, u saopštenju za kongres EASD.

Na istom kongresu Abbott je predstavio i francusku studiju istraživačkog tima Guerci, sprovedenu na više od 253.000 ljudi sa dijabetesom tipa 2. Ona je pokazala da je broj bolničkih prijema zbog akutnih komplikacija dijabetesa, poput teške hiperglikemije, hipoglikemije i dijabetesne kome, bio manji za 81 odsto kod pacijenata koji nisu koristili insulin, za 56 odsto kod onih na više dnevnih doza insulina i za 47 odsto kod onih na bazalnom insulinu, u svim slučajevima uz korišćenje Libre senzora.

“Uočena povezanost korišćenja CGM-a sa nižim rizikom od smrti i srčanih komplikacija je značajna, jer se odnosi na neke od najozbiljnijih dugoročnih posledica dijabetesa”, izjavila je dr Carol Wysham, endokrinolog i klinički profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington, u saopštenju kompanije Abbott.

Šta studija ne dokazuje

Autori naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji, koja ne može da utvrdi šta je tačno izazvalo niže stope smrti i srčanih komplikacija kod korisnika CGM-a. I pored uparivanja po 29 osobina, ne može se isključiti uticaj faktora koji nisu mereni, poput promena u terapiji tokom praćenja koje istraživači nisu posebno analizirali. Uzorak takođe možda nije reprezentativan za sve odrasle osobe sa dijabetesom tipa 2 na bazalnom insulinu. Sami istraživači poručuju da su potrebne veće prospektivne studije da bi se nalazi potvrdili, jer povezanost korišćenja senzora sa nižim rizikom od smrti, koliko god bila izražena, sama po sebi ne dokazuje da senzor smanjuje rizik od smrti.