Junski Bootidi: nepredvidiv pljusak meteora vidljiv golim okom
Roj junskih Bootida dostiže vrhunac u noći između 26. i 27. juna. Broj meteora je krajnje nepredvidiv, od svega nekoliko do čak stotinu na sat, a posmatra se golim okom.
- Junski Bootidi dostižu vrhunac u noći između 26. i 27. juna, a posmatraju se golim okom.
- Broj meteora je krajnje nepredvidiv, od svega dva do tri po satu do čak stotinu tokom retkih erupcija.
- Roj nastaje od prašine komete 7P/Pons-Winnecke, koja obiđe Sunce na svakih oko 6,4 godine.
- Radijant je u sazvežđu Volar, a za posmatranje nije potrebna nikakva oprema, samo tamno nebo.
Krajem juna nebo nad Srbijom moglo bi da obasja jedan od najmanje predvidivih meteorskih rojeva godine. Junski Bootidi dostižu vrhunac u noći između 26. i 27. juna, vidljivi su golim okom u smeru sazvežđa Volar, a koliko će ih biti, niko ne može pouzdano da kaže unapred. To je upravo ono što ovaj roj čini zanimljivim i astronomima i običnim posmatračima.
Za razliku od poznatijih rojeva poput Perseida ili Geminida, kod kojih je broj meteora iz godine u godinu relativno stabilan, junski Bootidi se ponašaju nepredvidivo. U većini godina daju svega dva do tri meteora na sat, što je skromno čak i za strpljivog posmatrača. Ipak, roj je poznat po iznenadnim erupcijama. Tokom jedne takve, 1998. godine, brojač je dostizao i do stotinu meteora na sat, pa je ono što obično prođe gotovo neprimetno tada postalo pravi prizor.
Izvor ovog roja je kometa 7P/Pons-Winnecke. Ta kometa obiđe Sunce na svakih oko 6,4 godine i pri svakom prolasku ostavlja za sobom trag sitnih čestica prašine. Kada Zemlja na svojoj putanji prođe kroz taj oblak, čestice ulaze u atmosferu velikom brzinom i sagorevaju, a mi ih vidimo kao svetle tragove na nebu. Gustina tog oblaka nije svuda ista, pa zato i broj meteora varira iz godine u godinu, u zavisnosti od toga kroz koji deo traga Zemlja prođe.
Kako i kada gledati junske Bootide?
Najbolje vreme za posmatranje su prvi noćni sati, kada je radijant, tačka na nebu iz koje meteori prividno izleću, visoko iznad horizonta. Radijant se nalazi u sazvežđu Volar, latinski Bootes, po kojem je roj i dobio ime. Nije potrebno tačno pronaći to sazvežđe da biste videli meteore, jer se oni mogu pojaviti bilo gde na nebu, ali pogled okrenut ka severoistoku povećava šanse.
Za posmatranje nije potrebna nikakva oprema. Teleskop ili dvogled ovde ne pomažu, naprotiv, sužavaju vidno polje i smanjuju šanse da uhvatite brzi trag. Dovoljno je golo oko, strpljenje i, što je najvažnije, tamno nebo. Najveći neprijatelj posmatrača je svetlosno zagađenje, pa se isplati otići dalje od gradskih svetala, na mesto sa otvorenim pogledom na nebo. Oku je potrebno desetak do dvadesetak minuta da se privikne na mrak, pa treba izbegavati gledanje u telefon tokom posmatranja.
Zašto ih je teško prognozirati?
Nepredvidivost junskih Bootida nije slučajna. Ona dolazi iz same prirode oblaka prašine koji kometa ostavlja. Astronomi mogu da izračunaju gde se Zemlja kreće, ali precizno mapiranje gustine svake niti tog traga, naročito starijih koje su se tokom decenija razmakle i deformisale, ostaje vrlo teško. Zbog toga se erupcije najčešće prepoznaju tek pošto se dese, a ne najave pouzdano unapred.
Za 2026. godinu ne postoji zvanična najava izrazite erupcije. To znači da je verovatniji scenario skromni roj sa nekoliko meteora na sat. Ipak, upravo zbog istorije iznenađenja, ovaj roj ostaje među onima koje vredi pogledati, makar zbog malo verovatne ali ne i nemoguće mogućnosti da nebo neočekivano oživi. Ovaj tekst opisuje šta se uobičajeno dešava i šta roj može da pruži, ali ne predviđa koliko ćete meteora stvarno videti u datoj noći, jer to ostaje neizvesno do samog posmatranja.
Ako vam vreme i nebo dozvole, da li ćete iskoristiti noć između 26. i 27. juna da pogledate u nebo i sami proverite koliko će junski Bootidi ove godine biti darežljivi?
