Aleksandrija: iz potopljene palate prsten sa svetionikom

Podvodni arheolozi Evropskog instituta za podvodnu arheologiju (IEASM) izvukli su iz potopljene palate u Aleksandriji bronzani pečatni prsten sa reljefom Aleksandrijskog svetionika. Institut je nalaz objavio u sredu, 7. oktobra 2026, a egipatsko Ministarstvo turizma i starina opisalo ga je kao prvi poznati prikaz svetionika urezan u pečatni prsten.

Gde je prsten pronađen

Prsten je otkriven na ostrvu Antirodos, koje je nekada bilo deo kraljevske četvrti u aleksandrijskoj luci Portus Magnus, danas pod morem. Iskopavanja vodi francuski podvodni arheolog Frank Godio, a od 1996. godine ih finansira Fondacija Hilti, u saradnji sa egipatskim ministarstvom.

Šerif Fati, ministar turizma i starina, posetio je u ponedeljak, 5. oktobra, istraživački brod zajedno sa pomoćnikom Ahmedom Rehemom. Pratili su zarone i pregledali prsten. Prema podacima instituta, na Antirodosu su otkriveni ostaci građevina na površini od nekoliko hiljada kvadratnih metara, a oni još nisu u potpunosti ispitani.

Šta o nalazu kaže Godio

Značaj prstena Godio vezuje za mesto na kom je nađen. U saopštenju instituta stoji njegova izjava:

„Otkriće pečatnog prstena je još važnije jer je iskopan u legendarnoj palati na ostrvu Antirodos, koja je nekada bila središte moći.”

Citat je preveden sa engleskog originala. Iz nalaza institut zaključuje da je palata, koju je tokom boravka u Egiptu između 29. i 25. godine pre nove ere video grčki geograf Strabon, u nekom trenutku imala kancelarije za administrativne poslove, uključujući upravljanje svetionikom. To je zaključak instituta, a ne neposredan dokaz zapisan na samom prstenu.

Srpski prenos RTS-a Godiou pripisuje nešto drugačiju rečenicu, o administrativnim kancelarijama direktno povezanim sa svetionikom. RTS prenosi i izjavu Hišama el Litija, generalnog sekretara Vrhovnog saveta za starine Egipta: „Nalaz je zaista izuzetan, budući da do sada nikada nismo identifikovali sliku drevnog svetionika na pečatnom prstenu.”

Šta izvori ne navode

Institut nije objavio ni dubinu na kojoj je prsten nađen, ni njegove dimenzije, ni datum izvlačenja. Čvrst datum samog prstena nije dat: prikaz svetionika liči na onaj sa aleksandrijskog novca iz drugog veka nove ere, a institut nije precizirao ko je mogao biti vlasnik. RTS piše da je prsten star skoro dve hiljade godina, što institut u svom saopštenju ne tvrdi.

Svetionik koji je nestao

Svetionik na ostrvu Faros završen je oko 280. godine pre nove ere, za vlade Ptolemeja II, i procenjuje se da je bio viši od 100 metara. Srušili su ga zemljotresi u srednjem veku, a krajem 15. veka mamelučki sultan Kajtbaj podigao je na tom mestu tvrđavu, uz upotrebu kamena iz ruševine.

Ove sezone tim istražuje četiri lokaliteta u Istočnoj luci: Izidin hram, palatu i zapadnu humku na Antirodosu, ostatke obeliska i Timonijum, palatu povezanu sa Markom Antonijem. Posle toga misija prelazi u zaliv Abukir, gde je Godioov tim 2000. godine pronašao potopljeni grad Tonis-Heraklion. Odande potiču monumentalne statue, natpisi i desetine drevnih plovila, a objavljeno je i da su 2021. u pogrebnim darovima nađene 2.400 godina stare pletene korpe sa plodovima palme dum i semenkama grožđa, kao i ptolemejska galija duga oko 25 metara.