Si Đinping u Kairu: prva poseta Egiptu posle deset godina
Si Đinping sleteo je u Kairo na prvu državnu posetu Egiptu posle deset godina, dok rat oko Irana drži zatvoren Ormuski moreuz, a Suecki kanal postaje alternativa za izvoz nafte.
Kineski predsednik Si Đinping sleteo je uveče 1. septembra u Kairo, na prvu državnu posetu Egiptu posle deset godina, u trenutku kada rat oko Irana drži zatvorenim Ormuski moreuz, a Suecki kanal, pod egipatskom kontrolom, postaje glavna alternativa za izvoz nafte iz regiona. Za Srbiju, koja i sama balansira između evropske perspektive i kineskih investicija u čeličani u Smederevu i rudniku kod Bora, egipatski manevar je poznat obrazac: Abdel Fatah el Sisi ne napušta Vašington, nego širi krug partnera.
Dočekali su ga egipatski predsednik i njegova supruga, uz počasnu gardu duž crvenog tepiha i mlade koji su mahali kineskim i egipatskim zastavama na aerodromu u Kairu. U kineskoj delegaciji, koja je stigla istim avionom, bili su Caj Ći i Vang Ji, a dočekao ih je i kineski ambasador u Egiptu Liao Lićijang. Po dolasku, Si Đinping je poručio:
“Kina i Egipat su drevne civilizacije, čije je tradicionalno prijateljstvo trajalo i jačalo milenijumima.”
Poseta traje tri dana i deo je puta koji je kineski predsednik započeo 30. avgusta u Kirgistanu, na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Biškeku. Dvojica predsednika sastali su se 2. septembra, u razgovoru koji je, prema najavama, obuhvatio regionalni sukob i posledice po bezbednost pomorske trgovine, kao i proširenje kineskih ulaganja. Si Đinping je najavio i sadržaj razgovora:
“Razmeniću mišljenja sa predsednikom Sisijem o odnosima dve zemlje, o saradnji i o regionalnim pitanjima, kako bismo zacrtali pravac razvoja sveobuhvatnog strateškog partnerstva Kine i Egipta.”
Poseta obeležava 70 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje, a najavljeno je i potpisivanje sporazuma u oblasti veštačke inteligencije, saobraćaja i prerađivačke industrije. Kina je već najveći nenaftni trgovinski partner Egipta: razmena je na kraju 2025. iznosila 20,7 milijardi dolara, dok je egipatska trgovina sa Sjedinjenim Državama u istoj godini bila 15,7 milijardi. Kineska ulaganja u Egiptu prelaze deset milijardi dolara, uključujući Novu administrativnu prestonicu istočno od Kaira i električnu prugu u delti Nila, a u zoni saradnje TEDA kod Ain Sohne posluje oko 200 kompanija sa ulaganjima od preko 3,8 milijardi dolara. Egipatski izvoz u Kinu je u prvoj polovini 2026. porastao skoro 200 odsto, na 840,8 miliona dolara.
Vojna saradnja dobija sve više prostora u odnosu dve zemlje. Kina i Egipat su u avgustu 2026. prvi put izveli zajedničku vazduhoplovnu vežbu, u kojoj su kineski lovci Dž-16 leteli uz egipatske rafale. Sisi je, sa svoje strane, na sastanku ponovio da Egipat priznaje kineski stav prema Tajvanu, gest koji Peking traži od svakog partnera koji želi dublju ekonomsku saradnju.
Za region Bliskog istoka, poseta dolazi u trenutku kada je Ormuski moreuz, kroz koji je pre rata prolazilo više od petine svetske nafte, mesecima praktično zatvoren, a Suecki kanal postaje ključna zaobilaznica. Egipat time dobija dodatnu diplomatsku i ekonomsku polugu, a Kina učvršćuje uporište koje joj otvara vrata ka širem arapskom i afričkom tržištu, u trenutku kada Sjedinjene Države deo pažnje preusmeravaju na sopstveni sukob sa Teheranom.
Za Beograd je egipatski primer koristan podsetnik da se odnos sa Kinom, kao ni evropska perspektiva, ne moraju posmatrati kao isključivi izbor. Kairo je 2023. ušao u BRIKS, a i dalje ostaje, kako to formuliše el Sisi, na liniji “nezavisne spoljne politike”. Da li će Peking iz ove posete izneti i konkretne nove ugovore, ili samo simboličnu proslavu 70 godina odnosa, pokazaće se u narednim nedeljama, kada se očekuje objava detalja potpisanih sporazuma.
