Nebo u novembru 2026: Mars i Jupiter, Leonidi, pun Mesec

Mesec je danas, 1. novembra, u 21.28 po našem vremenu u poslednjoj četvrti, a već sutra pre svitanja staje blizu Marsa i Jupitera u sazvežđu Lav. Taj susret otvara mesec u kome se na nebu ređaju dva zbližavanja planeta, tri meteorska roja, opozicija Urana i pun Mesec 24. novembra. Vremena u nastavku su srednjoevropska, koja važe i u Srbiji, osim gde je izričito navedeno svetsko vreme.

Ukratko, najvažniji datumi

• 2. novembar: Mesec blizu Marsa i Jupitera pre svitanja, a 3. novembra blizu zvezde Regul
• 9. novembar: mlad Mesec u 08.02, najtamnije noći meseca; Venera oko 1,2 stepena od zvezde Spika
• 16. novembar: Mars i Jupiter na najmanjem razmaku, oko 1,2 stepena
• noć 17/18. novembra: maksimum Leonida, oko 15 meteora na sat
• 20. i 21. novembar: najveća zapadna elongacija Merkura, 19,6 stepeni od Sunca
• 24. novembar: pun Mesec u 15.53, iste večeri oko 4,5 stepeni od Plejada
• 25. novembar: Uran u opoziciji u 23.41

Prvi susret: Mesec, Mars i Jupiter

Mesečeva faza se menja ovako: poslednja četvrt 1. novembra, mlad Mesec 9. novembra u 08.02, prva četvrt 17. novembra u 12.47 i pun Mesec 24. novembra u 15.53. Za pun Mesec i prvu četvrt portal 3Bmeteo navodi minut kasnije, 15.54 i 12.48, što je razlika u zaokruživanju, ne u podacima.

Pre svitanja 2. novembra Mesec u opadanju prolazi kroz Lav i nalazi se blizu dva planeta, a sledećeg jutra blizu Regula, najsjajnije zvezde tog sazvežđa. Jupiter je u novembru oko −2,1 magnitude, pa je oko dvanaest puta sjajniji od Marsa, koji ima samo 6 do 8 lučnih sekundi prečnika i tek se približava opoziciji, predviđenoj za februar 2027. Obe planete izlaze oko 23 časa, a pred zoru stoje više od 50 stepeni iznad horizonta.

Šta se dešava 16. novembra

Najlepši prizor meseca ne traži nikakvu opremu. Mars i Jupiter su 15. novembra udaljeni 1,2 stepena, 16. novembra je razmak najmanji, a 17. iznosi 1,3 stepena. Zbližavanje se dakle rasteže na tri dana, pa jedna oblačna noć ne upropašćuje događaj. Najbolje vreme je od 3 do 6 ujutru, kad su obe planete visoko na jugoistoku. Jupiter je beo i postojan, Mars pored njega narandžast i slabiji, a dvogled ih zahvata u istom vidnom polju zajedno sa Jupiterovim četirima velikim mesecima.

Zbližavanje nije kraj priče. Mars se potom primiče Regulu, pa je 26. novembra od njega udaljen oko 1,7 stepeni.

Venera i Merkur ujutru

Venera je prošla donju konjunkciju krajem oktobra i sada se vraća na jutarnje nebo kao tanak srp. Početkom meseca stoji nisko na istoku, oko 6 ujutru, ali tada ima najveći prečnik, oko 60 lučnih sekundi. Do kraja novembra se smanjuje na 39 lučnih sekundi, srp postaje širi, a sjaj raste od oko −4,2 do −4,9 magnitude. Mesec i Venera su 7. novembra na oko 2,7 stepeni jedno od drugog, a 9. novembra Venera prolazi oko 1,2 stepena od Spike.

Merkur je 4. novembra u donjoj konjunkciji sa Suncem, pa je tada neposmatran, a potom se vraća na jutarnje nebo. Najveću zapadnu elongaciju, 19,6 stepeni od Sunca, dostiže 20. novembra oko 23.30 po svetskom vremenu, dakle neposredno posle ponoći između 20. i 21. po našem. Izvori se u minutu ne slažu, pa je pošteno reći “oko”. Za posmatranje je važnije da je Merkur najbolje postavljen od 17. do 25. novembra, kad oko 7 ujutru stoji nisko na istok-jugoistoku, na visini od oko 10 stepeni. Traži se spuštanjem od mnogo sjajnije Venere ka horizontu.

Leonidi i Tauridi: gde je gust roj, a gde retki sjaj

Leonidi su najbrži roj meseca: čestice komete 55P/Tempel-Tuttle ulaze u atmosferu brzinom od oko 71 kilometar u sekundi. Maksimum je u noći 17. na 18. novembra, sa oko 15 meteora na sat pod tamnim nebom. Izvori se razilaze oko samog trenutka maksimuma: Sterngucker navodi oko 15.52 po srednjoevropskom vremenu 17. novembra, dakle po danu, a Forecastbar 23.43 po svetskom vremenu. Zato se u obzir uzima cela noć, a ne jedan minut.

Mesec je u prvoj četvrti i smeta prvom delu noći, ali zalazi oko 23.30, kad je osvetljen 54 odsto. Radijant u Lavu izlazi u 22.25, a dovoljno visoko je od oko 2 ujutru. Najbolji prozor je od 2 do 5.30, pre zore. Portal 3Bmeteo podseća da su Leonidi u prošlosti znali da proizvedu prave meteorske oluje, ali nijedan izvor ne najavljuje da se to ove godine očekuje.

Tauridi daju malo meteora, ali često sjajne. Južni Tauridi imaju maksimum 5. novembra, severni 12. novembra, a oba roja potiču od komete 2P/Encke i ulaze u atmosferu brzinom od oko 28 kilometara u sekundi. Za Južne Tauride portal Forecastbar navodi 7 meteora na sat, a 3Bmeteo i Sterngucker oko 5; Severni Tauridi imaju oko 5 na sat. Maksimumi padaju uz mlad Mesec, pa su uslovi povoljni. Alfa Monocerotidi dostižu maksimum oko 22. novembra sa manje od pet meteora na sat i retkim izlivima, ali ih ove godine zaklanja skoro pun Mesec.

Pun Mesec 24. novembra i Uran 25. novembra

Pun Mesec 24. novembra, tradicionalno zvani Dabrov, pada blizu perigeja. Prema podacima portala 3Bmeteo, biće oko 360.770 kilometara od Zemlje, pa ga taj izvor naziva supermesecom, prvim u godini. Iste večeri stoji oko 4,5 stepeni od Plejada, ali njegova svetlost gasi slabije zvezde jata. Isti izvor navodi da će 24. decembra biti još bliži, oko 356.740 kilometara.

Uran je u opoziciji 25. novembra u 23.41, što znači da je vidljiv cele noći u sazvežđu Bik. Sjaj mu je oko 5,6 magnitude, na granici golog oka pod zaista tamnim nebom, a oko ponoći je visok oko 58 stepeni. Nalazi se otprilike 5 stepeni jugoistočno od Plejada i oko 8 stepeni severozapadno od Aldebarana. Dvogled ga pokazuje kao tačku, a tek teleskop sa povećanjem od oko 100 puta pokazuje mali blagozeleni disk.

Saturn uveče ostaje u sazvežđu Kit, sjaja oko +0,5 magnitude; 15. novembra kulminira u 21.02 na visini od 38 stepeni.

Šta ovi podaci ne pokrivaju

Pregled je sastavljen iz tri kalendara, nemačkog, američkog i italijanskog, i nijedan nije recenziran naučni rad. Vremena izlaska, zalaska i kulminacije su računata za Berlin, odnosno Rim, pa se u Srbiji razlikuju i treba ih proveriti za svoje mesto. Broj meteora na sat je teorijska vrednost za idealno nebo, bez svetlosnog zagađenja i sa radijantom u zenitu, pa gradski posmatrač vidi mnogo manje. Ti kalendari ne predviđaju oblake niti jačinu pojedinog roja, i zato nijedna od ovde navedenih pojava nije garantovana.