Skupština razmatra izmene četiri izborna zakona

Narodna skupština Republike Srbije nastavila je 13. maja sednicu Trećeg redovnog zasedanja sa četiri tačke dnevnog reda koje obuhvataju izmene izbornih zakona, čiji je predlagač narodni poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. Na predloge je podneto oko 160 amandmana, što je raspravu produžilo na drugu nedelju, prenosi agencija Tanjug.

Paket obuhvata izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu, navodi se u dnevnom redu objavljenom na sajtu Narodne skupštine. Najveći deo amandmana, prema obrazloženju predlagača, ima za cilj usklađivanje sa preporukama ODIHR, kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, koja je posle parlamentarnih izbora 2023. godine izdala niz nalaza o uslovima glasanja u Srbiji.

Konkretne izmene obuhvataju, između ostalog, jasnije procedure za rad biračkih odbora, dodatnu obuku članova odbora i strožiji režim za zloupotrebu javnih resursa u kampanji. Iz predlagačkog tima Petrašinović je naveo da je 2008. godine ODIHR preporučio uspostavljanje jedinstvenog biračkog spiska, što je SNS sproveo u kasnijem mandatu, dok aktuelne preporuke “tehničke, a ne sistemske prirode” izmenama dobijaju zakonski oblik.

Šta opozicija traži, a šta vladajuća koalicija nudi?

Iz opozicionih klubova, Branimir Jovanović iz Saveza za pobedu Srbije ocenio je da predložene izmene “neće doneti suštinske promene” i da bez razdvajanja izbora, kontrole nad RIK-om i transparentnog finansiranja kampanje rezultat ostaje formalan. Sa istom rezervom istupio je i Petar Mitrović iz Demokratske stranke, navodeći da je opozicija predala niz amandmana koji se odnose na ravnomernu medijsku zastupljenost i sankcije za pritisak na javne službenike.

Predlagač Petrašinović je u raspravi naveo da deo opozicionih amandmana smatra konstruktivnim i da bi vladajuća koalicija mogla podržati onih trideset koji se odnose na procedure biračkih odbora i evidenciju glasanja. Iz redova SNS-a, Marko Atlagić je ocenio da paket “ispunjava praktično sve tehničke preporuke ODIHR”, dok je Vladimir Đukanović izneo stav da su strukturni prigovori opozicije “izborni manir, a ne stručna ocena”.

Rasprava se nastavlja 14. maja u jutarnjem terminu od deset sati, najavila je predsednica Skupštine Ana Brnabić. Za isti dan zakazana je sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj će se obraditi pristigli amandmani po hitnoj proceduri. Glasanje o predlozima zakona, navedeno je iz Brnabićkinog kabineta, očekuje se u toku sledeće nedelje.

Tehnički gledano, paket je značajan jer bi se po njemu odvijali već najavljeni vanredni parlamentarni izbori za jesen 2026. godine. Politički, on otvara pitanje da li opozicione stranke, koje istovremeno učestvuju u uličnim protestima i u parlamentarnom postupku, mogu uticati na pravila po kojima će se nadmetati. Po našim saznanjima, deo članova opozicionih poslaničkih grupa razmatra mogućnost povlačenja iz rasprave kao oblika pritiska, ali konačnu odluku stranački vrhovi će doneti pred glasanje.

Iz nezavisnih institucija, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost Raša Nedeljkov ocenio je u izjavi za N1 da paket “pokriva tehničke aspekte glasanja, ali ne dotiče strukturne probleme oko medija i pritiska na zaposlene u javnom sektoru”. Slično ocenu izneo je i Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, dodajući da bi za suštinsku promenu uslova izbornog procesa bilo potrebno izmeniti i zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji se ne nalazi na ovom dnevnom redu. Sa pozicije vladajuće stranke, Petrašinović je odbio takve zamerke navodeći da je ovo “prvi korak ka punoj implementaciji preporuka”, uz najavu dodatnog paketa zakona u jesenjem ciklusu.

Naredni datum koji vredi pratiti jeste 20. maj, kada se očekuje glasanje o amandmanima na Zakon o izboru narodnih poslanika, što će biti prvi konkretni test podrške paketu u parlamentu.