Vučić na radnoj večeri sa fon der Lajen u Briselu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u Briselu radnoj večeri koju su organizovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, gde su razgovarali o evropskom putu Srbije, energetskoj bezbednosti, stabilnosti regiona i predstojećem samitu EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu, navodi javni servis RTS u izveštaju o sastanku.

Vučić je posle radne večere izjavio da je Srbija “čvrsto privržena članstvu u Evropskoj uniji” i da ostaje “pouzdan i odgovoran partner” Briselu, navodeći da su sagovornici sa srpske strane dobili konkretne signale o spremnosti Unije da nastavi proces proširenja u realističnom tempu. Razgovori su, prema kabinetu predsednika, obuhvatili energetsku stabilnost u kontekstu sankcionog režima prema Rusiji i upravljanje protokom evropskih sredstava namenjenih reformama.

Portparolka Evropske komisije Paola Pinjo potvrdila je u izjavi za Pravdu Balkan da je predsednica fon der Lajen tokom vikenda imala odvojen telefonski razgovor sa Vučićem o samitu u Tivtu i tekućem stanju reformi. Tema sastanka, navela je portparolka, jeste i pravosudna reforma, gde se nezavisnost institucija identifikuje kao “krunski dokaz” ispunjavanja ključnih pregovaračkih poglavlja, kao i primena medijskih zakona koji su prepoznati kao test sprovođenja preuzetih obaveza.

Da li Srbija može da otvori nova poglavlja pre samita u Tivtu?

Iz Evropske komisije se, kako navodi list Danas, ne očekuje formalno otvaranje novog pregovaračkog poglavlja pre samita 5. juna, ali se razgovori vode o tome kako da se ubrza priprema klastera koji obuhvata sloboda kretanja radne snage. Komesarka za proširenje Marta Kos je u martu odbila zajednički predlog Vučića i albanskog premijera Edija Rame o ubrzanoj formuli evropske integracije za pojedine kandidate, što je tema na koju će se dva lidera ponovo vratiti tokom Tivta.

Iz opozicionih redova, Vladeta Janković iz Narodne stranke ocenio je da bi Vučić u Briselu trebalo da iznese “konkretne reforme, a ne diplomatske formule”, dok je Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Ekološki ustanak naveo da prioritet javnosti mora ostati ispunjavanje vladavinskih kriterijuma, posebno u oblasti medija i pravosuđa. Sa pozicije vlasti, ministar za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da je sastanak “još jedan dokaz” politike otvorenih kanala i da Vlada nastavlja sa pripremom prelaznih merila u poglavljima 23 i 24.

Iz briselskih kuloara, prema neimenovanim diplomatskim izvorima koje navodi N1, dolazi naznaka da su evropski lideri pažljivo formulisali poruku o tempu integracije, izbegavajući obećanja sa precizinim datumima koje bi se kasnije mogla okrenuti protiv samog procesa. Vučić je u poslednjem javnom obraćanju naveo cilj da Srbija postane članica EU do 2028. godine, što je u dijalogu sa Briselom ostao okvir, ali ne formalna obaveza.

Ruski mediji su sa pažnjom pratili Vučićevu posetu Briselu, navodi list Danas u prikazu reakcija inostranih portala, oznacavajući susret kao “pokušaj evropske strane da osvoji više diplomatskog prostora pred Vučićev put u Peking”. Sa srpske strane, Ministarstvo spoljnih poslova kratkim saopštenjem demantovalo je tezu o “izboru između istoka i zapada”, navodeći da je politika balansa “trajni okvir spoljne politike”. Iz Evropske službe za spoljne poslove, portparolka Anuk Lokers izjavila je da Brisel “nije postavljao uslove” Beogradu povodom planiranih bilateralnih kontakata, ali da očekuje doslednost u sprovođenju pristupnih obaveza, prevashodno u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava.

Sastanak u Briselu okončan je oko 23 časa po centralnoevropskom vremenu. Sledeći konkretni datum jeste samit EU i Zapadnog Balkana u Tivtu 5. juna, na kojem će se očekivati formalna deklaracija o napretku regiona i pojedinačnim koracima koje se očekuju od kandidata u sledećih 12 meseci.