Super utorak u Briselu: susedi napreduju, Srbija po strani

U Briselu se u utorak, 14. jula, održavaju četiri međuvladine konferencije koje su u evropskim kuloarima već dobile ime “super utorak”. Tog dana Zapadni Balkan i istočno susedstvo Unije istovremeno prave korak napred u pristupnim pregovorima, a Srbija je jedina zemlja u proširenju čije tačke nema na dnevnom redu.

Crna Gora, država koja je najdalje odmakla u procesu, privremeno zatvara dva pregovaračka poglavlja, poglavlje 8, koje se odnosi na politiku konkurencije, i poglavlje 29, koje pokriva carinsku uniju. Albanija, druga po napretku među kandidatima, prvi put u svom pregovaračkom putu zatvara poglavlja, i to odmah tri, poglavlja 25, 26 i 30. U istom terminu Ukrajina i Moldavija otvaraju po jedan pregovarački klaster, čime i one pomeraju svoj proces sa mrtve tačke.

Šta tačno donosi super utorak

Brisel je prvobitno računao na pet konferencija tog dana. Peta je trebalo da bude otvaranje Klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast, i to za Srbiju. Izostanak srpske tačke sa dnevnog reda znači da region ide dalje, a Beograd ostaje na mestu na kome je stajao i pre ovog termina.

Privremeno zatvaranje poglavlja nije formalnost. Ono je signal da su najzahtevnije oblasti usklađene sa pravnim tekovinama Unije do mere koju Evropska komisija smatra dovoljnom. Za Crnu Goru to je nastavak niza koji je učinio Podgoricu predvodnikom proširenja. Za Albaniju je datum još važniji, jer Tirana prvi put prelazi iz faze otvaranja u fazu zatvaranja poglavlja, čime pokazuje da njen proces nije samo deklarativan.

Poređenje se nameće samo od sebe. Dok četiri prestonice u utorak imaju konkretan rezultat da pokažu, srpska diplomatija tog dana nema šta da upiše. Prazno mesto na spisku konferencija govori više od svake izjave, jer se napredak u pregovorima meri upravo brojem otvorenih i zatvorenih poglavlja, a ne najavama.

Zašto Srbija ostaje po strani?

Klaster 3 je za Srbiju ostao blokiran, i to je jezgro problema. Bez otvaranja tog klastera nema pete konferencije, a bez nje Beograd u utorak nije ni mogao da bude deo “super utorka”. Rezultat je slika u kojoj susedi ubrzavaju, a Srbija stoji, u trenutku kada se ritam proširenja, posle godina zastoja, ponovo ubrzao.

Za građane koji prate evropski put zemlje ovo nije apstrakcija. Svako zatvoreno poglavlje znači konkretne reforme koje menjaju svakodnevicu, od pravila konkurencije do carinskih procedura. Kada region te korake pravi, a Srbija ih ne pravi, jaz se ne meri simbolima, nego godinama.

Naredni termini ovakvog obima ne dolaze često, pa svaki propušteni datum ostavlja trag na dinamici celog procesa. Pitanje koje ostaje otvoreno nije da li će Srbija jednog dana otvoriti Klaster 3, nego koliko će je koštati svaki mesec u kome susedi napreduju, a ona čeka. Da li vas više brine tempo suseda ili mesto na kome danas stoji Srbija?