Vučić ipak ide na samit EU u Tivtu posle bojkota
Posle izostanka iz Brisela, predsednik Srbije dolazi 5. juna na samit EU i Zapadnog Balkana u Tivtu, kako kaže, jer ga je lično pozvala Ursula fon der Lajen.
- Vučić dolazi 5. juna na samit EU i Zapadnog Balkana u Tivtu, prvi takav skup u Crnoj Gori.
- Odluku je doneo posle ličnog poziva predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
- Srbija nije imala predstavnika na prethodnom samitu u Briselu, što je tumačeno kao bojkot.
- Crna Gora i Albanija ubrzano napreduju, dok Brisel Beogradu i dalje zamera vladavinu prava i medije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ipak će prisustvovati samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji se 5. juna održava u Tivtu, posle nedavnog izostanka srpske delegacije sa skupa u Briselu. Vučić je objasnio da je odluku doneo posle ličnog poziva predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, čime je promenio kurs koji je donedavno najavljivao.
Samit u Tivtu prvi je skup ovog formata koji se održava u Crnoj Gori, a domaćin je predsednik te zemlje Jakov Milatović. Najavljen je dolazak više od 30 lidera, među kojima su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, španski premijer Pedro Sančez, italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i visoka predstavnica Kaja Kalas. Za Beograd je dolazak utoliko osetljiviji što Srbija nije imala predstavnika na prethodnom okupljanju u Briselu, korak koji je u domaćoj i regionalnoj javnosti čitan kao bojkot.
“Što se Crne Gore tiče, idem jer me je zvala Ursula fon der Lajen. Inače ne bih išao, ja sam slobodan čovek”, izjavio je Vučić, obrazlažući zašto se predomislio u vezi sa dolaskom u Tivat.
Zašto je Vučić promenio odluku posle Brisela?
Zaokret posle bojkota analitičari vide kao pokušaj Beograda da popravi sliku pred partnerima u trenutku kada region ulazi u osetljivu fazu proširenja. Albanija je, prema rečima evropske komesarke za proširenje Marte Kos, ušla u završnu fazu pristupnih pregovora, dok se Crna Gora opisuje kao najozbiljniji kandidat za sledeće članstvo. Srbija u međuvremenu, kako se ocenjuje, tapka u mestu i sve češće mora da objašnjava zašto zaostaje za susedima.
Evropska komisija Beogradu uporno upućuje tri vrste primedbi:
- nedovoljan napredak u oblasti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa,
- pritisci na medije i ograničen prostor za slobodno izveštavanje,
- neusaglašenost spoljne politike Srbije sa zajedničkim stavovima Unije.
Sa druge strane, atmosferu uoči samita najbolje opisuje izjava albanskog premijera Edija Rame, koji je poručio: “Mi smo EU fanatici.” Takav ton kandidata koji jure ka članstvu dodatno ističe kontrast sa srpskom pozicijom, gde se evropski put godinama vodi paralelno sa naglašenom politikom balansa između Zapada i Istoka.
Šta Tivat znači za srpsku spoljnu politiku?
Dolazak u Tivat Vučiću otvara priliku da pred više od 30 lidera ponovi poruku o privrženosti članstvu, ali ga istovremeno izlaže poređenju sa kandidatima koji su konkretnije odmakli. Crna Gora skup koristi da potvrdi status predvodnika, Albanija da pokaže rezultate u otvaranju poglavlja, a Beograd da pokuša da objasni zašto se njegov proces usporio.
Odluka da se ipak otputuje u Tivat posle izostanka iz Brisela pokazuje koliko lični kanali i dalje teže od formalnih formata. Pitanje koje ostaje za čitaoce jeste jednostavno: da li je Vučićev dolazak u Tivat stvarni zaokret ka Briselu ili samo gest pažnje upućen jednoj sagovornici, dok suštinske reforme i dalje čekaju?
