Studentski plenumi traže prelazak na deklaraciju i nove blokade
Posle skupa na Slaviji 23. maja, plenumi blokiranih fakulteta pripremaju pisanu deklaraciju i razmatraju nove oblike protesta, uključujući blokade saobraćajnica.
Plenumi blokiranih fakulteta Univerziteta u Beogradu najavili su, posle skupa na Trgu Slavija 23. maja, izradu pisane deklaracije sa zaokruženim političkim programom i prelazak na nove oblike pritiska. Po izvoru bliskom koordinaciji studenata Filozofskog, Pravnog i Filološkog fakulteta, plenumi razmatraju blokade saobraćajnica i delimično vraćanje na obrazovnu aktivnost u alternativnim prostorima. Pisana deklaracija očekuje se do kraja maja.
Posle skupa na Slaviji, koji je po procenama organizatora okupio više od sto hiljada građana, jedan od koordinatora plenuma sa Filozofskog fakulteta Andrej Tanko izjavio je da se “studentski pokret pretvorio u narodni pokret”. Pomeranje slogana sa Studenti pobeđuju na Narod pobeđuje signalizira da bi pisana deklaracija mogla da obuhvati i pitanja koja prelaze oblast visokog obrazovanja. Profesor političkih nauka Bojan Vranić, u istupu za nedeljnik Vreme, ocenio je da pokret raspolaže snagom mobilizacije, ali da bez pisane platforme rizikuje da izgubi inicijativu.
Šta plenumi konkretno predlažu?
Po dosadašnjim saznanjima, deklaracija bi obuhvatila četiri tematske celine: izbore i izborni proces, pravosuđe, obrazovanje i sistem zdravstva. U izbornom delu, traži se da se sednica Skupštine Srbije održi do kraja juna i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori za jesen. U delu pravosuđa, predlaže se reforma sistema imenovanja sudija i tužilaca, kao i pun pristup uvidu u sudske predmete od javnog značaja. Pitanje Kosova plenumi su iz prethodnih predloga povukli, sa obrazloženjem da nije njihova oblast nadležnosti.
U pogledu blokada, plenumi su podeljeni. Deo studenata predlaže nastavak blokada fakulteta do raspisivanja izbora, drugi deo predlaže delimično vraćanje na obrazovnu aktivnost uz dnevne proteste. Treća struja predlaže prelazak na blokade ključnih saobraćajnica, što je deo koji opozicione stranke nisu javno podržale. Iz Stranke slobode i pravde poručeno je da podržavaju zahteve studenata, ali da konkretne metode “ostavljaju studentima na odluku”.
Kako se priprema pisana deklaracija?
Po informacijama dostupnim sa plenuma, radna grupa od dvanaest studenata sa pet fakulteta sastaje se svakodnevno u prostorijama Filozofskog fakulteta. U grupi su predstavnici Filozofskog, Pravnog, Filološkog, Mašinskog i Ekonomskog fakulteta. Tekst deklaracije bi morao da bude usvojen plenumima svakog fakulteta zasebno, što je proces koji bi mogao da potraje nekoliko dana. Sazivanje generalnog plenuma najavljeno je za 30. maj.
Iz rektorata Univerziteta u Beogradu, rektor profesor Vladan Đokić podsetio je da je 2026. godina, po njegovoj proceni, godina borbe za univerzitetsku autonomiju i akademske slobode. Đokić je na Slaviji rekao da će podrška studentima rasti “ako vlast nastavi sa odlaganjem izbora”. U Vremenu, profesor Vranić ocenjuje da bi pisana deklaracija mogla studentima da donese stratešku prednost, jer bi prešli sa retorike protiv na konkretne predloge.
Iz vladajuće Srpske napredne stranke, glasnogovornica Sandra Božić ocenila je da je svaki “pokušaj blokade saobraćajnica protivpravan” i da bi MUP “delovao u skladu sa zakonom”. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u istupu za televiziju Prva 25. maja izjavio je da policija “ne odustaje od zaštite javnog reda”, aludirajući na sukobe posle skupa na Slaviji.
Iz studentskih plenuma poručeno je da odluka o pisanju deklaracije nije reakcija na pritisak vlasti, već “logičan korak razvoja pokreta”. Iz Filozofskog fakulteta, koji koordinira radnu grupu, najavljeno je da će tekst, kada bude usvojen, biti istovremeno objavljen u sveskama plenuma svih blokiranih fakulteta. Tehnički sekretar Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, Milica Petković, izjavila je da plenum nije organ Parlamenta i da Parlament ne učestvuje u izradi deklaracije.
Iz vrha bezbednosnih službi, prema izvoru bliskom MUP-u, već je urađena procena o pravnoj kvalifikaciji blokade saobraćajnica. Po važećem Zakonu o javnom redu i miru, blokada javnog puta van saobraćajne dozvole može da bude tretirana kao prekršaj, sa novčanom kaznom do 150 hiljada dinara, dok bi delovanje organizovane grupe sa istom namerom moglo biti kvalifikovano kao krivično delo iz člana 343 Krivičnog zakonika. Ova okolnost, prema članovima radne grupe plenuma, “deo je odluke o izboru metoda, a ne razlog za odustajanje”.
Hoće li 30. maj na generalnom plenumu doneti usvojen tekst ili tek načelnu odluku?
