Izborni zakoni usvojeni: Skupština glasala, opozicija protiv
Skupština Srbije usvojila je izmene četiri izborna zakona u glasanju zakazanom za 15 časova, opozicija glasala protiv uz obrazloženje da amandmani ne ispunjavaju preporuke ODIHR-a u celini.
- Skupština je u 15 časova glasala o izmenama četiri izborna zakona, prošli su sa parlamentarnom većinom.
- Razmotrena su sva 163 amandmana, deo opozicionih usvojen je samo u jednom predlogu.
- Opozicija je glasala protiv uz obrazloženje da preporuke ODIHR-a nisu ugrađene u celini.
- Sledeći korak je objavljivanje konsolidovanih tekstova i njihovo upućivanje Ustavnom sudu na ocenu.
Skupština Srbije usvojila je 29. maja u 15 časova izmene četiri izborna zakona u jedinstvenom paketu, čime je formalno zatvoren legislativni deo predizbornog ciklusa pred parlamentarne izbore koji se očekuju u jesen. Set zakona obuhvata izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o izboru predsednika Republike i Zakona o Ustavnom sudu.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je u 14 časova jednočasovnu pauzu i odredila vreme glasanja za 15 časova. Po objavljenim rezultatima, paket je usvojen glasovima vladajuće većine, dok je opozicija glasala protiv u celini.
Šta sadrže usvojene izmene
Razmotrena su sva 163 amandmana na četiri zakona, od kojih su 81 podneti na Zakon o izboru narodnih poslanika, 60 na Zakon o lokalnim izborima, 12 na Zakon o Ustavnom sudu i 10 na Zakon o izboru predsednika Republike. Prema saopštenju nadležnih odbora, prihvaćeni su uglavnom redaktorski predlozi vladajuće većine.
Među usvojenim novinama navode se:
- snižavanje izbornog cenzusa za stranke nacionalnih manjina i koalicija
- preciziranje uslova za izbornu kampanju u javnim medijskim servisima
- skraćivanje roka za odluke Ustavnog suda sa trideset na dvadeset dana
- obavezna obuka članova biračkih odbora pre svakog ciklusa
Opozicione stranke smatrale su da te promene nisu suštinske i da ne obezbeđuju ono što je ODIHR označio kao prioritet, a to su elektronska identifikacija birača i video nadzor biračkih mesta u realnom vremenu.
Reakcije iz opozicije
Marinika Tepić, narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde, na sednici je navela da paket nije izborna reforma, već kozmetička intervencija pred izbore koje vlast već planira da raspiše. Sličnu ocenu izneli su i predstavnici Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana.
Iz Demokratske stranke zatraženo je da se Ustavnom sudu uputi inicijativa za ocenu ustavnosti delova zakona koji se odnose na sastav biračkih odbora i pristup biračkim spiskovima.
Izborni proces ne počinje danom raspisivanja izbora, već danom donošenja izbornog zakona, te svaki amandman koji ne reši pitanje povezivanja matičnih službi i biračkog spiska ostaje na površini, navedeno je u zajedničkom saopštenju pet opozicionih stranaka.
Šta sledi posle glasanja
Posle objavljivanja konsolidovanih tekstova u Službenom glasniku, zakoni stupaju na snagu u roku predviđenom u prelaznim odredbama. Po Ustavu, predsednik Republike ne može vratiti tekstove na ponovno odlučivanje ako su prošli u izmenjenoj proceduri.
Iz parlamentarne većine je najavljeno da će se odmah po stupanju na snagu doneti i podzakonska akta o obuci članova biračkih odbora. Iz Republičke izborne komisije se očekuje pravilnik koji uređuje tehničke detalje primene.
Da li će usvojeni paket biti dovoljan za priznavanje korektnosti izbornog procesa od strane međunarodnih posmatrača?
