Proevropska opozicija na sedmičnim sastancima, bez liste

Proevropska opozicija u Srbiji prelazi na sedmične sastanke sa ciljem boljeg usaglašavanja pred predstojeće parlamentarne izbore. Iz pet ključnih stranaka prenosi se da je dogovor o terminu sastanaka donet posle više pojedinačnih konsultacija u maju, ali zajednička izborna lista do daljeg nije dogovorena.

Iz Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta, Narodnog pokreta Srbije i Pokreta slobodnih građana prenosi se da se na novim sastancima razmatraju tri tačke: zajednička programska platforma, balans uticaja u eventualnoj zajedničkoj listi i odnos prema studentskom pokretu.

Šta govore lideri

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, izneo je ocenu da se pet stranaka može složiti oko osnovne platforme, ali da pitanja prvog mesta na listi i broja mandata po stranci ostaju otvorena. Po njegovim navodima, sedmične konsultacije imaju za cilj da do dana raspisivanja izbora budu pripremljeni i alternativni scenariji.

Borko Stefanović, potpredsednik SSP, izneo je istovremeno upozorenje da bi zajednička lista mogla da bude velika rizika ako se pojavi sa znatno više od deset stranaka. Po njegovoj proceni, zbir manjih lista može da iznese veći broj mandata od jedne velike koalicije.

Tri scenarija

Iz nezvaničnih navoda izvora bliskih konsultacijama, tri su moguća scenarija nastupa:

• jedinstvena lista pet ključnih stranaka uz mogućnost da joj se priključe i manje formacije
• dve liste sa profilom levog i centra, koje bi u parlamentu mogle da koordinišu
• nezavisni nastup svake stranke, sa zajedničkom predizbornom platformom

Pitanje studentske liste, ocenjuje Boban Stojanović, dodatno komplikuje izbor scenarija, jer prelazak dela mladih birača na studentsku listu može da utiče na rejtinge ostalih opozicionih lista.

Konsenzus oko platforme može biti postignut bez konsenzusa oko liste, ali bez konsenzusa oko liste, birači će izgubiti orijentaciju o tome koja stranka u kom segmentu obećava šta, te će izbor između alternativnih scenarija morati da bude donet pre kraja jula, navedeno je u zajedničkoj radnoj proceni opozicionih stranaka.

Reakcija studentskih plenuma

Iz studentskih plenuma, kako je ranije saopšteno, traži se jasnija poruka opozicije pre dana raspisivanja izbora. Po nezvaničnim navodima izvora bliskih koordinaciji plenuma, studentska lista neće sklapati formalne koalicije, ali bi mogla da podrži deklaraciju koja obavezuje sve podržane liste na konkretne reforme.

Iz dela proevropske opozicije izražena je spremnost da se prihvati studentska deklaracija, ali bez direktnog ulaska studenata u zajedničku koaliciju. Time se izbegava potencijalni sukob između studentskog antistranačkog profila i partijske strukture proevropske opozicije.

Lokalni izbori kao test

Iz analize lokalnih izbora u martu, gde je opozicija u osam od deset opština uspela da se nametne vladajućoj SNS, prenosi se argument da je strategija manjih lista u manjim okruzima dala bolje rezultate od pretpostavki vladajuće koalicije. Iz vladajuće većine je taj rezultat dočekan sa rezervom, uz argument da je niska izlaznost na lokalnim izborima specifična.

Iz Demokratske stranke je ocenjeno da se na nivou Skupštine Srbije takva strategija mora drugačije pripremiti, jer parlamentarni izbori imaju veću izlaznost i veću medijsku pažnju.

Šta donose sledeće nedelje

Pet ključnih lidera proevropske opozicije nastavlja konsultacije, a sledeći sastanak je zakazan za nedelju 3. juna. Posle samita u Tivtu, na kome će neformalno biti tema regionalna pripadnost EU, očekuje se intenzivnija javna komunikacija o oblicima opozicione koordinacije.

Da li će proevropska opozicija izaći na izbore sa jedinstvenom listom ili sa više separatnih lista uz zajedničku platformu?