Studentski plenum: podela oko deklaracije ili liste pred izbore
U studentskim plenumima u Novom Sadu i delovima Beograda otvara se debata o tome da li umesto izborne liste podržati zahtev za deklaraciju budućih poslanika, podele nisu zatvorene.
- Deo studentskih plenuma u Novom Sadu otvara debatu o deklaraciji umesto izborne liste.
- Predlog deklaracije bi obavezao buduće poslanike na konkretne reforme bez direktnog ulaska u trku.
- Plenumi u Beogradu i Nišu uglavnom podržavaju ideju izborne liste, ali bez konsenzusa.
- Konačan oblik biće utvrđen do dana raspisivanja izbora, navode predstavnici koordinacije.
Studentski plenum Novog Sada otvorio je debatu o tome da li umesto izborne liste podržati zahtev za deklaraciju kojom bi se buduće poslanike obavezalo na konkretne reforme. Predlog je dobio podršku dela plenuma u Beogradu, ali nije usvojen na nivou koordinacije univerziteta.
Razlika između dva pristupa nije samo formalna. Lista bi značila ulazak studenata u izbornu trku kao politički subjekt sa svojim mandatarima, dok bi deklaracija bila uslov za podršku drugim subjektima koji prihvataju listu zahteva.
Šta govori novosadski plenum
Iz plenuma Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Departmana za istoriju, izneta je ocena da je deklaracija manje rizična strategija. Po njihovom obrazloženju, studentska lista bi mogla da osvoji ograničen broj mandata u parlamentu i, na taj način, postane manjinski faktor, što ne bi promenilo strukturu vlasti.
Predlog deklaracije bi obuhvatio, kako se navodi u radnim dokumentima novosadskog plenuma:
- zakonsku zaštitu kontrole nad biračkim spiskom
- nezavisni nadzor nad medijskim servisima
- ustavnu reformu sa garancijama nezavisnosti pravosuđa
- automatsku rekonstrukciju vlade u slučaju krivičnih dela funkcionera
Po toj strategiji, studenti bi dali podršku samo onim listama koje pristanu na sva četiri uslova, čime bi dobili veći politički uticaj od onog koji bi im donela manjinska parlamentarna grupa.
Šta govore beogradski plenumi
Iz plenuma Filološkog fakulteta u Beogradu i Tehnološko-metalurškog fakulteta preovladala je ocena da je samo izborna lista politički merljiv potez. Po njihovom obrazloženju, deklaracije lako postaju predizborne kozmetike, dok je lista način da studenti dobiju sopstveno mesto u parlamentu i odgovore biračima za svaku odluku.
Studenti koji su šest meseci blokirali fakultete imaju legitimitet da uđu u parlament, a ne da budu samo uslov drugima, te svako odustajanje od liste šalje poruku da je strategija blokade bila samo pritisak bez nastavka, navedeno je u zajedničkoj poruci plenuma više beogradskih fakulteta.
Kako se odlučuje
Konačan oblik strategije, prema saopštenju koordinacije univerziteta, biće utvrđen tek do dana raspisivanja izbora. Razlozi za odlaganje konačne odluke su tehnički, ali i politički. Tehnički, postupak vetiranja kandidata još nije završen, pa ne postoji ni operativan oblik liste. Politički, deo plenuma želi prvo da vidi konkretne odluke vlasti.
Vučić je ranije pozvao birače da glasaju za studente na listi SNS, što je iz svih plenuma odbačeno kao pokušaj prisvajanja imena. Iz proevropske opozicije izneta je spremnost da se podrži zajednička strategija sa studentima, ali bez detalja.
Šta očekuje da prosečan birač čuje
Boban Stojanović, politikolog, ocenio je da prosečan birač pred izbore očekuje jasnu poruku o tome ko ulazi u parlament. Po njegovoj proceni, neodlučnost između liste i deklaracije može da dovede do slabog odziva mlađih birača koji su podržali studentske proteste.
Iz dela plenuma u Kragujevcu, takođe, podržan je predlog da se ne pravi izborna lista, već da se na lokalnom nivou daju preporuke za podršku određenim opozicionim listama u konkretnim okruzima.
Da li će studentski pokret uspeti da održi jedinstvo strategije do dana raspisivanja parlamentarnih izbora?
