Senjak: optužbe za batinanje, spisi kod tužilaštva

Više osumnjičenih u beogradskom slučaju ubistva Aleksandra Nešovića izjavilo je da ih je policija tukla prilikom privođenja, a Više javno tužilaštvo u Beogradu prosledilo je zapisnike sa njihovih saslušanja nadležnom osnovnom tužilaštvu zbog osnova sumnje na mučenje i zlostavljanje. Reč je o tvrdnjama koje su osumnjičeni izneli pred tužiocima, a koje sada dobijaju zaseban postupak provere.

Među onima koji su izneli takve navode nalazi se i vlasnik restorana, koji je kao osobu koja ga je napala označio načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Kričaka. On i jedan konobar pokazali su vidljive povrede, modrice i povrede na stopalima.

Šta se zna o slučaju?

Navodi o batinanju izneti su tokom saslušanja u predmetu vezanom za ubistvo Aleksandra Nešovića. Tužilaštvo nije ocenjivalo verodostojnost tih navoda, već je predmet prosledilo nižem tužilaštvu na proveru. Takav potez znači da se tvrdnje osumnjičenih neće rešavati u okviru istrage o ubistvu, nego u posebnom postupku koji vodi osnovno tužilaštvo.

Ono što za sada postoji kao materijalni trag jesu povrede koje su vlasnik restorana i konobar pokazali, modrice i povrede na stopalima. Reč je o telesnim oštećenjima koja će, u meri u kojoj to provera bude zahtevala, biti predmet stručne ocene.

Šta sledi?

Osnovno tužilaštvo sada ima zadatak da utvrdi da li postoji osnov sumnje na mučenje i zlostavljanje i da li su za to odgovorna konkretna lica. Provera podrazumeva uvid u zapisnike, medicinsku dokumentaciju o povredama i okolnosti pod kojima je do privođenja došlo. Sve dok takva provera ne bude okončana, navodi ostaju nivou tvrdnji koje tek treba ispitati, a označavanje načelnika kriminalističke policije kao učesnika incidenta postaje deo spisa koji niže tužilaštvo mora da razmotri.

Slučaj otvara pitanje koje izlazi iz okvira jednog predmeta: gde je granica između legitimnog rada policije pri privođenju i postupanja koje zakon prepoznaje kao zlostavljanje. Odgovor na to pitanje sada zavisi od onoga što provera utvrdi.

Da li država ovakve navode tretira sa istom ozbiljnošću kao i krivična dela koja istražuje?