Veselin Milić: karijera od Užica do dva mandata na čelu PU Beograd
Od policajca u Užicu 1998. do dva mandata na čelu beogradske policije i savetnika predsednika Republike, profil čoveka koji je sada u 30-dnevnom pritvoru.
Veselin Milić, načelnik Policijske uprave za grad Beograd, smenjen je sa funkcije 15. maja, a Viši sud u Beogradu odredio mu je pritvor do trideset dana u istrazi o nestanku Aleksandra Nešovića posle pucnjave u restoranu na Senjaku 12. maja. Po zvaničnim podacima MUP-a, Milić je osumnjičen za neprijavljivanje krivičnog dela i izvršioca i za pomaganje izvršiocu posle izvršenog dela. Rešenje o smeni potpisao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Milić je rođen 1979. godine u Priboju. Završio je Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, a zatim Policijsku akademiju u Beogradu. U policiju je primljen 1998. godine u Sekretarijatu unutrašnjih poslova u Užicu, na radno mesto policajca. U Beograd je premešten 2003. kao zamenik komandira Policijske stanice Savski venac, a krajem 2006. postao je načelnik Odeljenja za bezbednost u PU Beograd. Od 2011. radio je u Direkciji policije.
Šta su dva mandata na čelu PU Beograd?
Prvi put je za načelnika PU Beograd imenovan 19. septembra 2013. rešenjem tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova. Funkciju je obavljao do 2018, kada se odigrao incident u Hercegovačkoj ulici, poznat kao slučaj Savamala. Tokom one noći u aprilu 2016. godine, beogradska policija nije izašla na teren dok je grupa maskiranih ljudi rušila objekte. Tadašnji republički ombudsman Saša Janković otvoreno je apostrofirao odgovornost vrha policijske uprave. Milić odgovornost nikada nije pravno preuzeo.
Od septembra 2018. do novembra 2020. obavljao je dužnost savetnika predsednika Republike Aleksandra Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala, uz funkciju pomoćnika direktora policije za unapređenje organizacije i funkcionisanja. U novembru 2020. vraćen je na čelo PU Beograd, gde je ostao do hapšenja.
Kakvi su preokreti u javnoj percepciji?
U javnosti je nakon napada u školi Vladislav Ribnikar maja 2023. godine Milić držao konferenciju za novinare i pokazao spisak imena dece koju je napadač navodno planirao da likvidira. Snimak je tada izazvao polemiku stručne javnosti o granicama javnog interesa i etičkim standardima istraga. Nedeljnik Vreme objavio je tekst pod naslovom Vrlo nezgodan svedok za režim, u kojem novinar Filip Švarm tvrdi da Milić poseduje saznanja koja bi, ako pred sudom budu izneta, imala političke posledice koje bi prelazile okvire pojedinačnog slučaja.
Po informacijama Vremena, Milić je formalno smenjen rešenjem ministra Dačića, ali je već postupkom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu razrešen i službene dužnosti dok ne bude okončano postupanje. Direktor policije Dragan Vasiljević nije se javno oglasio o postupku imenovanja iz novembra 2020. godine, kada je Milića vratio na funkciju. Vasiljević je odluku potpisao kao direktor.
Reakcije opozicije u Skupštini bile su brze. Narodni pokret Srbije zatražio je razrešenje Vasiljevića i ministra Dačića. Stranka slobode i pravde podnela je inicijativu za sazivanje hitne sednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Zeleno-levi front kvalifikovao je slučaj kao dokaz veza vrha bezbednosnih službi i organizovanog kriminala.
Iz vrha vladajuće koalicije porukom je odgovorio predsednik Vučić, koji je 23. maja na televiziji RTS najavio zakon kojim će se iz policije ukloniti svi koji “rade za nekoga van službe”. Po njegovoj proceni, mehanizam bi obuhvatio “možda i 2.000 ljudi”. Ministar Dačić, intervjuisan na televiziji Prva 24. maja, odbio je ostavku rečima: “Zašto bih je podnosio, ja ne rukovodim policijom.”
Po podacima dostupnim iz registara Ministarstva unutrašnjih poslova, Milić je u dva mandata na čelu beogradske policije nadgledao više od dve hiljade operativnih predmeta organizovanog kriminala, od kojih je oko jedne četvrtine vezano za teritoriju opštine Savski venac, na kojoj se nalazi i Senjak. Po izvoru bliskom Tužilačkom savetu, predmeti iz Milićeve nadležnosti od početka njegovog drugog mandata 2020. godine biće predmet rutinskog pregleda nadležnog odeljenja Republičkog javnog tužilaštva, što ne znači automatsko otvaranje novih istraga, ali otvara prostor za njihovo eventualno pokretanje.
Sledeći važan datum je 12. juni, kada Više javno tužilaštvo u Beogradu, prema saopštenju portparolke, treba da odluči o produženju pritvora i kvalifikaciji dela. Hoće li opozicija u međuvremenu uspeti da izgura hitnu sednicu Odbora za odbranu?
