Mačut: Potrebni dodatni napori u energetici i pravosuđu za Reformsku agendu

Premijer Đuro Mačut ocenio je da Srbija mora da uloži dodatne napore u tri oblasti, energetici, unutrašnjim poslovima i pravosuđu, ako želi da na vreme ispuni obaveze iz Reformske agende. Poruka je usledila u trenutku kada se otvara prozor za aktiviranje sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, instrumenta od kojeg region očekuje merljiv finansijski podsticaj.

Mačut nije skrivao da pojedine oblasti zaostaju za planiranom dinamikom. Premijer je izrazio nezadovoljstvo kašnjenjima i naveo da blagovremeno ispunjavanje preuzetih obaveza nije formalnost, već uslov za nastavak reformi i za pristup novcu koji bi trebalo da pokrene investicije i privredni rast.

Zašto baš energetika, policija i pravosuđe?

Tri oblasti koje je premijer izdvojio nisu izabrane slučajno. Reč je o sektorima koje Brisel godinama prati sa najvećom pažnjom kada ocenjuje napredak kandidata. Mačut je poručio da upravo tu treba pojačati rad:

• energetika, gde se očekuju strukturne mere i usklađivanje sa pravilima unutrašnjeg tržišta EU
• unutrašnji poslovi, kao oblast u kojoj se meri kapacitet države da sprovodi propise
• pravosuđe, tradicionalno najosetljiviji deo svake pregovaračke priče sa Unijom

Reformska agenda je dokument koji povezuje konkretne korake države sa isplatama. Drugim rečima, novac iz Plana rasta ne stiže automatski, već po ispunjenju jasno definisanih uslova. Zbog toga svako kašnjenje u nekoj od oblasti direktno usporava priliv sredstava, što je premijer i stavio u prvi plan.

Blagovremeno ispunjavanje obaveza neophodno je za nastavak reformi, ekonomski rast i aktiviranje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Mačutova ocena dolazi u trenutku kada se Plan rasta za Zapadni Balkan pominje kao jedan od ključnih oslonaca evropske perspektive regiona. Za Srbiju, najveću ekonomiju u grupi, reč je o sredstvima koja mogu da pomognu finansiranje infrastrukturnih i razvojnih projekata, pod uslovom da se ispune koraci iz agende.

Šta priznanje kašnjenja znači za dalji tok reformi?

To što je premijer javno pomenuo zaostajanje govori da Vlada nameru da ubrza rad pretvara u prioritet. Priznanje da nešto kasni redak je potez u domaćoj političkoj komunikaciji, gde se napredak najčešće predstavlja kao linearan i bez prepreka. Mačut je, međutim, kašnjenja stavio u centar poruke i vezao ih za vrlo konkretnu posledicu, sporiji pristup novcu.

Ostaje pitanje kojim će tempom Vlada nadoknaditi zaostatak u energetici, unutrašnjim poslovima i pravosuđu, jer od toga zavisi i kada će prvi efekti Plana rasta postati vidljivi za građane. Reformska agenda definisala je obaveze, a sada je na izvršnoj vlasti da pokaže da reči o dodatnim naporima prati i ubrzana dinamika.

Smatrate li da će Srbija uspeti da na vreme ispuni obaveze iz Reformske agende i otključa sredstva iz Plana rasta?