Skupština Kosova ima rok do ponoći, sednica bez termina

Ustavni rok za konstituisanje Skupštine Kosova ističe danas u ponoć, tridesetog dana od kada je Centralna izborna komisija 8. jula potvrdila rezultate izbora održanih 7. juna. Konstitutivna sednica u Prištini počela je u četvrtak i prekinuta je istog dana, na zahtev lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. Do jutros nije objavljeno kada se nastavlja.

Pre prekida sednica je prošla ceo formalni deo. Utvrđen je kvorum, izabrana je privremena komisija za verifikaciju mandata, poslanici jedanaestog saziva položili su zakletvu. Ono što je izostalo je jedina tačka zbog koje se sednica i saziva: nijedna stranka nije predložila kandidata za predsednika Skupštine.

Šta je Kurti tražio

Kurti je zatražio dodatno vreme za razgovore sa opozicijom, obrazlažući to potrebom za širokim dogovorom o budućem predsedniku Kosova. Naveo je da su razgovori sa Demokratskim savezom Kosova prekinuti zbog unutrašnjih dešavanja u toj stranci, dok su Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova odbile njegove pozive.

Posle prekida sednice dodatno je obrazložio zahtev.

Svako konstituisanje Skupštine bez dogovora o pitanju predsednika praktično bi bilo priprema za raspuštanje Skupštine.

Logika je jasna: bez većine koja bi izabrala šefa države, novi saziv bi po njegovoj računici brzo završio isto kao prethodni, u raspuštanju i vanrednim izborima. Junski izbori i jesu raspisani zato što u aprilu nije izabran predsednik.

Zašto pravnici tvrde da odlaganje ne kupuje vreme?

Zato što rok koji Kurti želi da iskoristi počinje da teče tek pošto Skupština bude konstituisana. Izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli to je precizirao ovako:

Bez okončanja konstituisanja, postupak izbora predsednika uopšte ne počinje. Nakon konstituisanja, političke stranke imaju punih 60 dana za razgovore, postizanje dogovora i izbor predsednika. Zato nema smisla tražiti dodatno vreme za predsednika odlažući upravo proces koji to vreme aktivira.

Kosovski pravni institut otišao je korak dalje i prekid ocenio kao narušavanje ustavnog poretka. U saopštenju te organizacije stoji podatak koji objašnjava zašto je pritisak ovako oštar: vršiteljka dužnosti predsednice Aljbuljena Hadžiju sednicu je zakazala za trideseti dan roka, dakle za poslednji mogući datum, pa nema rezervnog termina.

Prema članu 9, stavu 3 Poslovnika Skupštine, na konstitutivnoj sednici se ne vodi rasprava. Shodno tome, ta sednica ne može biti iskorišćena za političke diskusije, zahteve koji nisu predviđeni utvrđenim dnevnim redom ili uslovljavanje konstituisanja Skupštine dogovorom o drugim pitanjima.

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani otvorio je i pitanje ko trenutno obavlja funkciju šefa države, pošto je Hadžiju položila zakletvu kao poslanica. „Više nema vršioca dužnosti predsednika jer je Aljbuljena Hadžiju položila zakletvu kao poslanica Skupštine. Dakle, Kosovo trenutno nema predsednika”, rekao je Hasani.

Reakcije stranaka

Predsednik Demokratske partije Kosova Bedri Hamza ocenio je da Samoopredeljenje nije bilo ozbiljno jer nije predložilo kandidata. „Kosovo nastavlja da živi u institucionalnom vakuumu”, rekao je Hamza.

Najoštriji je bio potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Ardijan Đini, koji je Kurtija optužio za uzurpaciju vlasti.

Ovo nema drugo ime osim unutrašnjeg državnog udara. Ne sprovodi ga vojska, već ljudi koji na najbrutalniji način koriste krhki demokratski legitimitet da bi urušili državne institucije.

Njegova stranka je ponovila da neće u vlast sa Samoopredeljenjem. Iz Demokratskog saveza Kosova poruka je blaža, lider Ljumir Abdidžiku kaže da razgovori nisu prekinuti i da je cilj izbegavanje novih izbora, ali da razlika oko izbora predsednika ostaje. Ta razlika je konkretna: LDK traži da mesto predsednika pripadne njihovoj stranci kao delu ukupnog aranžmana, Samoopredeljenje insistira na nestranačkoj ličnosti koju bi ono podržalo.

Aritmetika iza svega je nepromenjena od 7. juna. Samoopredeljenje ima 53 od 120 mandata, PDK 22, LDK 18, AAK sedam, a nevećinskim zajednicama pripalo je 20 mesta. Za većinu je potreban 61 glas i nijedna kombinacija se sama od sebe ne sklapa.

Koliko blokada košta

Ovo je deo priče koji se u političkim saopštenjima retko pominje. Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan vredan je šest milijardi evra, a Kosovu je iz njega namenjeno 882,6 miliona evra, od čega 253,3 miliona bespovratnih sredstava i 629,3 miliona povoljnih kredita. Novac se isplaćuje u ratama i uslovljen je sprovođenjem Reformske agende, a deo mera mora da usvoji upravo Skupština koje nema.

Nacionalni koordinator za Instrument za reforme i ekonomski rast Jeton Zulfjaj naveo je da je od 79 koraka planiranih do decembra sprovedeno 18, pa do 31. decembra ostaje 61 korak. Ako oni izostanu, gubitak bi po njegovoj proceni mogao da premaši 100 miliona evra. Rokovi krajem juna i sredinom jula već su propušteni i po tom osnovu je nekoliko miliona otpisano.

Dopisnik Kohe iz Brisela Augustin Paljokaj računicu vidi još lošije.

Gubitak se više neće meriti desetinama miliona, već stotinama miliona evra, jer je Kosovo već propustilo nekoliko rokova. U julu je izvestilo o ispunjavanju pojedinih kriterijuma za koje je trebalo da izvesti još u junu i sada se samo čeka da Evropska komisija potvrdi koliko je sredstava izgubljeno. Čak se razmatra mogućnost da sredstva koja Kosovo ne iskoristi budu dodeljena drugim državama.

Ako sednica danas bude nastavljena i okončana, počinje da teče rok od 60 dana za izbor predsednika, što znači da bi krajnji datum za tu odluku pao na početak oktobra. Ako ne bude, Ustav ne propisuje kaznu, ali ne propisuje ni novi rok. Kosovo tada ulazi u fazu u kojoj se institucije ne raspuštaju i ne formiraju, nego jednostavno stoje, a Evropska komisija obračun po Reformskoj agendi radi po kalendaru koji ne zavisi od dogovora u Prištini.